Roditelji dece sa smetnjama u razvoju podsećaju na neispunjeno obećanje predsednika Srbije iz 2013. godine, ali i na činjenicu da Srbija već 16 godina ne primenjuje Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija, koja je ratifikovana u Skupštini. Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da se, kako je rekao gostujući na RTS-u, najviše plaši zloupotreba od strane ljudi koji žele „leba bez motike“.
Iako je Aleksandar Vučić još 2013. godine obećao da će, po stupanju na funkciju predsednika, prvi zakon koji će biti usvojen biti zakon o roditeljima-negovateljima, to se do danas nije dogodilo.
Poslednjih dana, odgovarajući na pitanja u vezi sa ovom temom, predsednik je ponovo najavio usvajanje tog zakona, ali se pritom nije osvrnuo na sopstvenu odgovornost. Umesto toga, pokazao je nepoznavanje obaveza koje je država Srbija preuzela, navodeći kao glavne prepreke finansijska sredstva i potencijalne zloupotrebe, o čemu je govorio u gostovanju na Radio-televiziji Srbije.
„Sa velikom pažnjom sam sagledao sve zahteve. Jesmo li mi ukinuli njihova prava i da li su ih imali pre 2012. godine? Pa nismo i nisu“, rekao je Vučić na javnom servisu.
Predsednik je najavio i da će, kako je naveo, razgovarati sa premijerom i ministrom.
„Imamo određeni broj lica, 1.800, to je negde između 15 i 30 miliona evra godišnje. Znamo da bi se ta baza širila i da oni ne doprinose. Treba da to ograničimo, jer će tu doći do bezbroj zloupotreba. Da traže ‘leba preko motike’. Moram samo da objasnim ljudima šta je država, to niko ne zna bolje od mene. Najduže sam na vlasti najbolje znam kasu, kako funkcioniše“, izjavio je Aleksandar Vučić.
Jelena Miljković, majka šesnaestogodišnjeg deteta sa smetnjama u razvoju, ističe da nije tačna tvrdnja da država roditeljima i deci ništa nije uskratila.
„Podsetila bih predsednika da je u junu 2009. godine u našoj Skupštini ratifikovana Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija. Tada je ratifikovan i opcioni protokol uz konvenciju. Ova konvencija predviđa da ljudi sa invaliditetom i njihove porodice, između ostalog, imaju dostojanstven život. Nepoštovanje ovog međunarodnog akta traje 16,5 godina“, kaže Miljković.
Ona dodaje da se slični međunarodni akti, po pravilu, primenjuju već od naredne godine nakon usvajanja.
„Pošto sam poreski savetnik, mogu reći da je takav primer ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kada su u pitanju kompanije ili bogati ljudi, on se primenjuje odmah ili naredne godine, a mi 16,5 godina nemamo primenu ove konvencije“, naglašava Miljković.
Govoreći o predsednikovom strahu od zloupotreba onih koji žele „leba bez motike“, ona ocenjuje da je reč o klasičnom primeru obrnute psihologije, u kojoj se drugi optužuju za zloupotrebe.
„Ne znam odakle mu te brojke, kada mi nemamo registar. Iako je zakon o registru usvojen pre sedam ili osam godina, to je još jedna zakonska obaveza koja se ne poštuje. Procenjuje se da u Srbiji ima 60.000 osoba sa nekim oblikom autizma. Ne bi svi imali pravo na pomoć, ali bi deo sigurno imao“, ocenjuje Miljković.
Ona poručuje predsedniku da provede makar jedan dan sa bilo kojim roditeljem dece sa smetnjama u razvoju „pa da vidi kako to izgleda“. Navodi i primer osobe koja je, koristeći zakonsko pravo na bolovanje radi nege deteta, po povratku na posao dočekana sporazumnim raskidom radnog odnosa.
„Skroz smo nezaštićena kategorija i ne želim više da gledam ovakvo postupanje prema nama, građanima ove zemlje“, zaključuje Miljković.
Roditelj Bojan Soldo kaže da bi se o „lebu bez motike“ moglo govoriti tek kada bi država po roditelju izdvajala između 1.000 i 2.000 evra, iako, kako dodaje, „znamo da toliko neće izdvajati“.
Za portal N1 ističe da je suština problema u tome što za mnoge druge stvari novca ima, dok se za ovo ne nalazi.
„Socijalna politika i zakoni ne smeju biti vezani za dnevnu politiku. Svima bi nam bilo bolje kada bi to bilo sistemski uređeno. Mnogi brakovi bi bili sačuvani, porodice bi bile finansijski stabilnije, ima tu mnogo toga“, navodi Soldo.
On smatra da vlasti izbegavaju ozbiljan razgovor o ovoj temi.
„Kada dođe trenutak, bilo bi potrebno najmanje pola godine kvalitetnog dijaloga sa roditeljima i strukom, a ne ovako, kroz populizam. Zakon su usvojili Crnogorci i Hrvati, nije teško prepisati“, kaže Soldo.
Ukazujući na paradoks, Soldo navodi da bi, kada bi on i supruga teoretski odustali od odgajanja deteta, dete bilo dodeljeno drugoj porodici kojoj bi država plaćala za staranje, dok roditelji nemaju isti tretman.
Dodaje da namerno nije učestvovao u protestu ispred Vlade, jer nije znao kako bi reagovao.
„Izazivaju u ljudima ono najgore. Čak nekoliko puta nisu mogli da garantuju bezbednost nama roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Socijalna politika je ogledalo društva — ako je uređena, uređeno je i ostalo. Nažalost, kod nas to nije slučaj, a broj ljudi sa posebnim potrebama raste, ali to je već posebna tema“, zaključuje Soldo.
Izvor: n1info.rs
