Na društvenim mrežama ovih dana kruži snimak reke Jadar koji se teško zaboravlja. Na snimku je prikazana reka Jadar, pritoka Drine, kako teče neprirodnom roze bojom.
Ipak, ono što izaziva još jači osećaj nelagodnosti od same boje vode jesu prizori riba i pačića koji plivaju kroz tu zagađenu tečnost, nesvesni da se nalaze u hemijski kontaminiranoj vodi — u svojevrsnom tihom ubistvu koje se odvija pred našim očima.
„Ovo nije umetnička instalacija. Ovo nije filter. Ovo nije eksperiment. Ovo je — posledica probnog bušenja i kopanja koje se sprovodi u dolini reke Jadar. I to bez odgovora, bez kontrole, bez griže savesti“, upozorava City magazine.
Reakcije na ovaj snimak su brojne i burne. Dok jedni ostaju nemi, drugi iznose oštre kritike na račun vlasti iz prethodnih decenija. Neki se pozivaju na čuveno Tarabićevo proročanstvo, podsećajući na upozorenje da nakon svih kiselih kiša i uništavanja prirode možda neće ostati ni ona „jedna šljiva“ pod koju bismo mogli da se sklonimo. Ekološke katastrofe u ovom regionu odavno su prestale da budu upozorenja — one su postale svakodnevnica. Ipak, snimak roze reke, kroz koju nemo prolaze životinje bez mogućnosti izbora, otkriva dublji problem — ne samo da uništavamo prirodu, već to činimo sa ravnodušnošću.
Zagađenje reke Jadar nije došlo iznenada. Građani, ekološki aktivisti i organizacije mesecima, pa čak i godinama, upozoravaju da ispitivanja terena, bušenja i „probna“ istraživanja nose ozbiljne posledice. „Iako nam ih prodaju kao fazu, kao proces, kao ‘još nije ništa odlučeno’ — priroda ne zna za takve faze. Ona reaguje odmah.“
Izvor: nova.rs
