Gospodin Radovan Jovanović jutros se uključio uživo u program Kurir televizije i u svom bolnom svedočenju otkrio pod kojim okolnostima je izgubio brata.
“Iskreno, teško mi je da ovo pričam, ali pokušaću da smognem snage jer se radi o mom jedinom bratu. Nismo imali braće i sestara. Čuvao sam ga od rođenja, velika je razlika u godinama – 13 godina – i vezani smo bili do zadnjeg dana”, započeo je Jovanović.
“On je radio sa zetom na renoviranju zgrade u dvorištu i negde oko 12.55, predložio je zetu da popiju kafu, da se odmore. Ušao je u kuću, seo na krevet i uhvatio se za srce. Osetio bol u grudima, krizu svesti, i rekao je ženi: ‘Nije mi dobro, donesi mi lavor da povraćam.’ U tom trenutku je u kući nastala mala panika. Ćerka, jedna od dve bliznakinje koje ima, odmah je pozvala službu hitne pomoći… i to tri puta je zvala hitnu. Međutim, ni posle tri poziva služba se nije odazvala. Selo Orašac, u kome je živeo, je na regionalnom putu Leskovac-Gadžin Han-Niš. Put je odličan, asfaltiran do same kuće”, kaže on.
“Međutim, nezavisno od toga, služba nije došla. Prvi poziv je bio u 12:58 i trajao je samo jednu sekundu, jer se veza prekinula, s obzirom na to da je ćerka, uporedo sa pozivom, pomagala ocu da ostane pri svesti. Drugi poziv odmah nakon toga, u 12:59, trajao je 11 sekundi, gde je ćerka zatražila pomoć hitne službe i rekla da se otac onesvestio. Treći poziv, u istom minutu, u 12:59, trajao je jedan minut, gde je ćerka opet tražila dolazak stručne ekipe, a dežurni zdravstveni radnik objašnjavao je da mu izmere pritisak, šećer i tako dalje. Kao da se ona nalazila u nekoj ambulanti i ima sve to pri ruci, samo još da nisu tražili da uradi EKG i krvnu sliku pa da pošalje elektronski, pa da onda odluče da li će poslati vozilo ili ne”.
Porodica je, videvši da od hitne pomoći nema ništa, jer ni posle tri poziva nije potvrđeno da će ekipa doći, rešila da se organizuje sama. Presvukli su čoveka, pozvali prijatelja da dođe svojim autom. U kolima su ga prebacili, on je bio svestan, uz njihovu pomoć ušao u auto, i odvezli ga do službe urgentne medicine Opšte bolnice Leskovac. Tamo, u službi, nije bilo gužve. On je, uz njihovu pomoć, seo na bolnička kolica, odvezli su ga. Lekar ga je primio, uradili su EKG, krvnu sliku i prebacili ga na koronarno odeljenje intenzivne nege internog odeljenja Opšte bolnice u Leskovcu. Tu su ga lečili do 20 časova i 20 minuta kada je preminuo, nakon 7 sati i 20 minuta od prvih simptoma bolova u grudima kod kuće. Ostavio je iza sebe suprugu, dve ćerke bliznakinje, unuku koja za nekoliko dana puni godinu dana.
“Ja kao građanin cenim i ministra Lončara i Ministarstvo i napore zdravstva u celosti. Međutim, ukoliko je potrebno, ako te službe hitne medicinske pomoći i domovi zdravlja nemaju dovoljno kapaciteta i zaposlenih, neka naplaćuju te usluge što dođu i preuzmu i pruže stručnu pomoć. Građani sigurno neće praviti problem, jer u pitanju su sekunde, minuti, od kojih zavisi spašavanje života. On je imao 57 godina, bio je vodoinstalater. Radio je širom naše države i u Rusiji preko firmi i tako dalje. Izgubili smo jednog vrhunskog čoveka, prijatelja, druga, oca, i tako dalje, zato što hitna pomoć nije došla na vreme i pomogla mu u ovoj situaciji”, kaže Jovanović i dodaje:
“U kontaktu sam sa udruženjem ‘Pravo na život’. Zatražili smo odmah, nakon smrti koja je bila pre dve nedelje, snimak razgovora, i verovatno ćemo preko tog udruženja kompletirati tu dokumentaciju i zatražiti da sanitarna, odnosno zdravstvena inspekcija, izvrši uvid u ceo slučaj – da proveri zašto ekipa nije došla i zašto se bavila više edukacijom, nekim predavanjima, a manje operativom, odnosno dolaskom na lice mesta i pružanjem pomoći. On je, da je imao onaj aparat, sigurno bi ga spasili. On je jak fizički, radio je od jutra do uveče, nije stajao na gradilištima non-stop, radio je najviše u Nišu i Leskovcu, a ranije i u Kragujevcu, Beogradu, i pet godina je bio u Rusiji: Moskvi, Almatiju. Bio je veoma predan i odgovoran u svom poslu. Na sahrani je bilo puno dvorište naroda, došli su da odaju počast čoveku koji je uvek pomagao svakome za svaki kvar, uvođenje vode, popravke hidrofora…”, ispričao je Jovanović.
Nakon potresnog svedočenja Radovana Jovanovića o gubitku brata, u jutarnji program su se uključili Nemanja Milošević, advokat, i prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, koji su pričali o tome kako u ovakvim situacijama treba postupati i gde mogu da se traže eventualna odgovornost i pravna zaštita.
“Ne radi se o lekarskoj grešci. Radi se o neodgovornosti službe koja treba da pruži neku hitnu pomoć. Hitna pomoć postoji iz tih razloga – 24 sata, u obavezi je da primi svaki poziv, a ne da pacijent kome je loše, jer rodbina koja zove u njegovo ime, mora da zove po 5, 6 ili 7 puta da bi hitna pomoć uopšte odgovorila na taj poziv. Tako da, mislim, to su potpuno različite stvari – lekarska greška i postupak ukazivanja hitne lekarske pomoći”, ocenio je Ristić.
Ristić je zatim objasnio koliko su ključni trenuci prvi trenuci i pružanje pomoći u slučaju infarkta.
“Kada je očito u pitanju angina pektoris, infarkt i tako dalje. Ti slučajevi su za hitnu hospitalizaciju i, da kažem, relativnu reanimaciju i korišćenje savremenih uređaja tipa respiratora, oksigenacije i drugih nekih medikamentnih metoda… Da se prebrodi taj kritični period koji je u stvari kritičan u narednih pola sata, 15 minuta ili tako nešto”, objasnio je doktor.
Milošević se potom dotakao pravnog aspekta ovog slučaja.
“Služba hitne pomoći u Leskovcu ima određene procedure rada. Dakle, mi smo čuli od gospodina Radovana da je on preko određenog udruženja zatražio transkript tog razgovora. Zbog čega se to radi? Da bi se videlo da li su ispoštovane procedure rada. Znači, kako se prima poziv, šta se prvo objašnjava, verovatno se pita za godine života, njegovo zdravstveno stanje. Znači, sve je to propisano tim procedurama koje su propisane zakonskim aktom. Sam zakon postoji krivično-pravna i građansko-pravna odgovornost. U ovom slučaju verovatno je interesantnija neka krivično-pravna odgovornost. I u ovom slučaju bi bilo neko nepružanje, neukazivanje lekarske pomoći u slučaju… Zašto kažem lekarske pomoći? Gospodin Ristić je u pravu. Tada još nemamo lekara blizu, to je neka tehnička služba. Ali opet se radi možda o grešci u prijemu poziva. Odnosno u načinu na koji je komunicirano. E, to je ono što će se istraživati. Sa stanovišta zakona, sigurno se pre svega proverava procedura šta je rađeno”, istakao je Milošević.
Izvor: kurir.rs
