Glumac Borivoje Kandić, proslavio se ulogom Vuka Karadžića, a nakon toga ostvario je mali broj uloga. Rođen je 1961. u Mostaru, jer je njegov otac Miloš, takođe glumac, tada imao angažman u jednom pozorištu. Preselivši se u Beograd, završio je srednju ekonomsku u Zemunu, a potom i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Arse Jovanovića.
Osamdesetih i tokom devedesetih Bora je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao je par zapaženih uloga pre nego što je 1998. godine rešio da ode u Australiju.
Glumac je preminuo u decembru 2020. godine, a poslednjih godina je teško živeo i čisto je jednu kafanu na Zelenom vencu.
Iako je bio velika glumačka nada, nije ostvario karijeru uspešnog glumca koju su mnogi predviđali. Proslavio se glumeći mladog Vuka Karadžića u legendarnoj seriji “Vuk Karadžić” 1987. godine od reditelja Đorđa Kadijevića.
“Tada sam odbio nekoliko uloga i to je bila greška. Sam sebi sam zatvorio vrata. A još veća greška bila je što sam, kada sam odlazio u Australiju, podigao radnu knjižicu iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pucao sam sebi u nogu. Voja Brajović je uvek govorio – Kandiću, ti uvek voliš da budeš prvi i u pozitivnim i u negativnim stvarima”, rekao je Kandić jednom prilikom.
Život mu je bio ispunjen patnjom.
“Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Dođem svako jutro pre osam, malo počistim, pripremim stolove pre nego što pristignu gosti. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim. Mene izdržava majka. Od njene penzije preživljavam. A živim sam, sa psom, od kada sam se razveo”, ispričao je Kandić u jednom intervjuu.
– Boru sam upoznao pre nekih 12 godina u Lominoj ulici. Ispostavilo se nakon nekoliko nedelja da je on glumac, sin pokojnog Miloša Kandića. Od tada do danas smo Rade i ja njemu bili najbliži. Mi smo se družili, pošto ja imam tezgu na Zelenom vencu. Prodajem voće, zovu me Neša Banana, on je tu dolazio i zgotivio se s mojim sinom. Družili smo se stalno i čuli. Nikad nisam došao u kafanu a da ga nisam pozvao. On je isto bio veliki zvezdaš, zbog toga smo se najviše i zbližili – rekao je tada Nebojša Ivanišević, i otkrio da je Bori posao ponudio Rade Radović.
“Kad sam čuo da nema posao, odlučio sam da ga zaposlim. Ja mu kažem, Boro, jedino da mi ujutru očistiš baštu, imaš da piješ piće i neku siću da ti ja dam. Kaže on može, i odlazi kod majke, zvao ju je Necka. Kaže joj: ‘Znaš šta ima novo? Zaposlio sam se, čistim baštu kafića.’ Onda ona kaže: ‘Znala sam da ćeš uspeti’, ispričao je Rade.
U poslednjih nekoliko meseci pre nego što je preminuo Kandić je vidno oslabio i teško je hodao zbog sepse.
“Vidno je bio oslabio. Imao je sepsu noge. Mi smo se videli pre četiri dana, rekao mi je Nešo brate veruj mi ovo je kraj. Ja sam mu rekao, prijatalju, nemoj mi te fore, mada je on bio ubeđen da je gotovo. Veruj mi ja umirem, rekao mi je”, prisetio se Nebojša.
Izvor: kurir.rs
