Robert Nemeček, rodonačelnik je progresivnog Roka u Jugoslaviji i veliki inovator u tv i filmskoj indusriiji preminuo je u 75. godini potvrdio je njegov prijatelj. Nemeček je ostavio veliki trag na jugoslovensku umetnost. Bio je osnivač i vođa grupe Pop Mašina.
“Oduvek sam bio malo zainteresovan za ono što je okupiralo moje vršnjake. Od oca sam nasledio ljubav prema stripovima, a vrlo rano i prema filmovima, na šta je uticala Kinoteka, koja mi je bila iza ugla. Za razliku od drugih nikada nisam naginjao vesternima, vec su me fascinirali stari, pa čak i nemi filmovi”, govorio je svojevremeno.
Ljubav prema muzici nasledio je od roditelja i dede, koji su bili veoma talentovani.
“Moj pradeda je došao iz Češke da svira u kraljevskom orkestru na dvoru Kralja Milana, pošto u Srbiji tako nešto nije postojalo. On je bio mlad i važio je za čudo od deteta, vitruoz na violini za klasičnu muziku. Moj deda Josip je imao troje dece i takođe je bio koncertmajstor. Moj otac Jan je išao njegovim putem i rano je otišao u inostranstvo gde je napravio karijeru, moj stric Ludvig je završio muzičku akademiju, ali se opredelio za džez trubu, mada džez nije bio ono što se sada podrazumeva pod džezom, više veliki revijski orkestri, a tetka Ludmila je ceo život bila u Beogradskim Madrigalistima i obišla ceo svet. Deda je jedan od osnivača Muzičke akademije i jedan od prvih predavača, a osnovao je i Beogradsku filharmoniju i svirao u beogradskoj Operi”, govorio je Nemeček, a svojevremeno otkrio kako je doveo Simpsonove u Srbiju.
“Znao sam da su „Simpsonovi“ jako popularni, ali sam znao i da je pre rata TV Sarajevo pokušala sa emitovanjem i da su propali s tim. Pitao sam se zašto je to propalo, nađem te epizode koje su puštali i ukapiram da je prevod katastrofalan. Za „Simpsonove“ moraš da izmisliš svoj jezik. Znao sam da moram da nađem vrhunskog prevodioca. Kažem Željku, a Milica Mitrović je govorila: „Ko će da gleda ove ružne žute ljude?“
Odem u London, znam da su „Simpsonovi“ najskuplja i najkomercijalnija serija. Kažem im da imam problem – hteo bih da uzmem „Simpsonove“, ali ja ne mogu da platim. Koliko god da mi tražite, za mene je mnogo, jer ja ako ne opravdam to i ne budem imao gledanost, „gubim“ glavu. Sa Željkom sam imao dil – sve se radi po mom dok god sve što stavljam na program pravi profit. A ako počnem da pravim gubitak, onda zdravo, doviđenja. Ovi u Londonu pitaju koliko mogu da platim. Odgovaram, najviše 500 dolara po epizodi. Oni šokirani, to im je baš malo – i Hrvatima prodaju za 3.000 po epizodi. Kažem: „Uzeću sve epizode.“ A kod „Simpsonovih“ za sve mora da se pita kreator – Mat Grening. I Joni Koen iz Vornera mi kaže da je lično razgovarao sa Metom Greningom i da je on rekao da li oni znaju tipa koji će da uzme seriju za Srbiju. I kad je čuo da imam strast, rekao je: „Daj mu.“
I mi se sa „Simpsonovima“ ubijemo od para. Između ostalog daju nam pravo za merčendajzing. Fabrike čokolade su imale junake Simpsona na omotima.
Izvor: espreso.co.rs
