Klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ, prognozirao je da nas čeka pravi letnji pakao i istakao da globalna temperatura u proseku raste za 1 stepen dok je ta brojka u Srbiji duplo veća.
Zima koja će uskoro biti iza nas svrstana je u najtoplije zime još od 1888. godine, a sudeći po dosadašnjim prognozama i temperaturama koje su nastupile posle toplijih zima, pred nama je najverovatnije jedno od najpaklenijih leta.
Klimatolog Goran Pejanović ističe da su i leta i zime u Srbiji sve topliji, a jedan od razloga tome su klimatske promene, tj. globalno zagrevanje, zbog čega je temperatura na celoj planeti porasla za preko 1 stepen, a u Srbiji za čak 2 stepena, ako gledamo period od 1951. godine. Srbija se naime, zagreje više i brže od svetskog proseka.
“Od pet najtoplijih godina imamo četiri posle 2018. godine. To nam govori da dolazi do ubrzanja klimatskih promena, odnosno, do sve veće i veće temperature. Ova zima je bila topla i najtoplija je u Srbiji za 3,9 stepena od normale, a u Beogradu je bila toplija za čak 4,5 stepena. Kada bi pogledali rangove do 2007. godine, najtoplija zima se desila baš te godine, u leto 2007. kada smo imali temperaturne rekorde i kada je u Smederevskoj Palanci zabeležena temperatura od 44,9 stepeni. Posle toga nastupila su još četiri toplija leta, 2018, 2019, 2022. i najtoplije 2023. godine. Vidimo da se greju i leta i zime, naime, cele godine nam se greju”, objašnjava Goran Pejanović.
Još jedan razlog sve toplijih godina, uz klimatske promene, navodi i atmosfersko okeanske fenomene. Klimatolog podseća da smo prošle godine i ove zime imali veoma topli, pacifički, ali i tropski okean. U pitanju je fenomen poznat pod imenom „El Ninjo“, koji doprinosi podizanju godišnjih temperatura.
“Što se tiče sledećeg leta, za tu prognozu koristimo numeričke modele za prognozu klime za duže periode. Po rezultatima modela, temperatura vazduha bi trebala da bude iznad proseka sa odstupanjem od 2 stepena. Recimo da bi srednje sezonske temperature bile od 21 do 25 stepeni, a u višim brdovito – planinskim predelima od 13 do 18 stepeni. Međutim, ono čega se najviše bojimo je broj tropskih dana, a to je kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 35 stepeni što jako otežava život ljudima i životinjama i ostale sisteme”, kaže klimatolog.
Po istom modelu proračuna, padavine tokom leta 2024. godine se očekuju u prosečnoj količini, od 160 do 250 milimetara po kvadratnom metru, a nešto više bi bile u planinskim krajevima, oko 220 do 290 milimetara po kvadratnom metru.
Goran Pejanović naglašava da bi broj dana sa maksimalnom temperaturom, preko 30 stepeni, ovog leta trebao da bude 35 do 60.
“Treba očekivati da pola leta bude sa maksimalnom temperaturom većom od 30 stepeni”, poručio je klimatolog RHMZ-a.
Izvor: blic.rs
