Detinjstvo Mirke Vasiljević bilo je ispunjeno predivnim trenucima o kojima većina mališana može samo da sanja. Iako je odrasla bez oca, stiče se utisak da je mlada glumica bila veoma srećna. Međutim, prema njenim nedavnim izjavama, to nije potpuno tačno.
Vršnjačko nasilje nije zaobišlo Mirku. Pretilo je da je skrene sa pravog puta, ali se, na sreću, to nije dogodilo. Naprotiv, kako su se stranice Mirkinog života ispisivale, suočavala se s nasilnicima i, zahvaljujući tome, sticala je samopouzdanje koje i danas poseduje.
“Sa pet godina sam počela da se bavim manekenstvom i voditeljstvom i već kada sam došla u prvi razred bila sam malo drugačija od ostale dece – uvek sam volela malo drugačije da se oblačim, mogla sam da iznesem nešto nesvakidašnje”, ispričala je svojevremeno za Pink Mirka pa dodala:
“Razlikovala sam se od dece jer sam tad već išla na folklor, zbog čega sam dobijala razne šale na svoj račun: da sam seljančica, da igram u opancima… Ali uvek ih je moj život demantovao, jer ja odem mesec i po na turneju u Meksiko”.
Osim folklora, manekenstva i voditeljstva Mirkino lice sa svega 15 godina postalo je prepoznatljivo i u svetu glume, što je još jedan trenutak koji je mogao da utiče na njeno psihičko zdravlje.
Bezbrižno detinjstvo Mirke Vasiljević u tom trenutku prestaje, a ona tvrdi da je samo razgovor sa psihologom pomogao da shvati težinu, istovremeno i lepotu slave.
“Mislila sam – ja sam snimila film i to je to. Frapirala sam se kada sam videla bilborde po celom gradu, pogotovo jer nisam bila gladna slave. Tek tada sam shvatila šta sam ja uradila. Dobijala sam komentare od poznatih, nepoznatih ljudi, telefon mi je bio usijan 24 sata. I tada sam promenila broj, koji i dan-danas imam”, ispričala je Mirka Vasiljević.
Izvor: story.rs
