Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponovo je postao glavna tema na društvenim mrežama, ovog puta zahvaljujući snimku svog šišanja, koji je objavio kao deo priprema za gostovanje na TV Insajder kod Brankice Stanković. Iako društvene mreže služe kao alat za merenje popularnosti, postavlja se pitanje – da li ovakvi sadržaji zaista doprinose političkom dijalogu ili se koriste kao sredstvo za skretanje pažnje sa suštinskih problema?
Snimak, koji je za svega tri sata dostigao 500.000 pregleda, jasno pokazuje da javnost prati Vučićeve aktivnosti, ali i otvara debatu o tome koliko su ovakvi video sadržaji osmišljeni da izgrade sliku „narodnog lidera“, bliskog običnom čoveku. Prikazivanje predsednika u svakodnevnim situacijama – od šišanja do pravljenja sendviča – vešto koristi moć vizuelnih medija kako bi stvorilo utisak pristupačnosti, dok ozbiljne političke teme često ostaju u drugom planu.
Vučić se tokom šišanja našalio na račun izgleda svog frizera, poredeći ga sa telohraniteljem turskog predsednika Erdogana.
“Iskoristio sam priliku da moj frizer, ili kako ja to zovem, šišač, dođe da me uredi ovo malo sede kose što imam… Ima li neka da nije seda, frizer. Teško. Kaže meni majka, sine, pobeleo si načisto. Frizer je jedinstven slučaj, on je ovako, vrhunski profesionalac, ali je prepoznatljiv po ovim brkovima koje nose ovi Erdoganovi telohranitelji. Tačno, ko vođe ovih Erdoganovih telohranitelja, tako frizer izgleda. Ja svaki put, pre nego što završi, kaže, nego veruješ ti meni kad uzme ovaj nož, britvu, ovo pa oko vrata i to? Veruješ li ti? Kako da ne verujem. Odmah me podsećaš na telohranitelje jednog od mojih prijatelja, kako da ne verujem”, rekao je Vučić.
Ono što je posebno zanimljivo jeste narativ o „tajkunskim medijima“ koji, prema tekstu, navodno pokušavaju da dehumanizuju predsednika. Ovakav retorički okvir dodatno polarizuje javnost, umesto da otvori prostor za konstruktivnu debatu o politici i društvenim pitanjima.
Statistike o milionskim pregledima Vučićevih snimaka – bilo da pije gazirana pića, pravi sendviče ili putuje vozom – svedoče o uspešnoj upotrebi društvenih mreža za ličnu promociju. Međutim, postavlja se pitanje: da li ovakvi sadržaji zaista služe informisanju građana o radu predsednika ili su samo pažljivo osmišljeni potezi za održavanje popularnosti?
Društvene mreže nude brz i direktan kontakt sa građanima, ali i rizik od banalizacije političkog diskursa. Kada se pažnja javnosti usmeri na trivijalne detalje iz života političara, ozbiljna pitanja poput ekonomije, vladavine prava ili spoljne politike lako ostaju po strani.
Iako ovakvi snimci bez sumnje povećavaju vidljivost predsednika, ostaje otvoreno pitanje – da li građani žele predsednika kao influensera ili lidera spremnog da se suoči sa složenim izazovima društva?
Izvor: kurir.rs
