Da ga ona nije videla na Kopaoniku kao malenog dečkića nikada ne bismo imali priliku da vidimo najboljeg tenisera sveta. Možda bi to bio neko drugi, možda bi Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu takođe život bio drugačiji. Novak nju nikada nije zaboravio, a i sada je zbog nje briznuo u plač.
Pobedio je Karlosa Alkaraza u finalu Igara, osvojio je sve što je ikada postojalo u tenisu, ali nju nije zaboravio. Nije zaboravio kako je sa njom mlatarao malenim reketom roze boje, slušao klasičnu muziku i imao duge trenutke promišljanja o sebi i svom tenisu.
Đoković nikada nije krio da je Jelena Genčić njegova teniska majka jer ga je naučila skoro svemu što je kasnije podigao na nestvarni nivo. Prema njoj je gajio posebno poštovanje, a u trenutku najvećeg uspeha nije mogao, a da je se ne seti.
Setite se 2011. godine kada je Đoković osvojio Vimbldon. Došao je u Srbiju i kod Jelene Genčić doneo trofej. To je bilo ono zbog čega su počeli da rade. Genčić je oduvek imala neverovatan njuh za teniske genijalce među kojima su još i Monika Seleš i Goran Ivanišević.
Sada kada je osvojio i Igre Đoković je još jednom zaplakao zbog nje i izrazio duboko žaljenje što nije sa nama.
„Zahvalan sam mnogim ljudima, uključujem tu i mog prvog trenera Jelenu Genčić. Ona mi je pomogla i uradila da se zaljubim u tenis, osećam se veoma zahvalno. Hvala Bogu što mi je dao ovaj blagoslov i priliku, u tom trenutku bilo je gotovo nemoguće ostvariti sve ovo, ali ništa nije nemoguće kad imaš veru i kad veruješ u sebe“, poručio je Đoković.
Setio je se više puta, pa čak i kada je 2022. godine osvojio Vimbldon, (za sada) poslednji put.
“Ja bih je prvo zagrlio! Koliko mi je žao što nije više sa nama, toliko mi je drago da sam imao priliku da posle ostvarenja tog istorijskog uspeha i osvajanja mog prvog trofeja ovde 2011. da to podelim sa njom, da je je zagrlim i da budemo u njenoj kući na Dedinju gde smo provodili puno vremena sanjajući zajedno. Ona me je toliko toga naučila o životu, a da ne pričam o tenisu, i taj profesionalizam i posvećenost dolazi od nje. Ona je bila toliko temeljita u svojim analizama, pripremama“, kaže Đoković.
Nakon osvajanja 21. grend slem titule sećanja kao da su sama navirala.
„Ja sam sa osam-devet godina boravio kod nje kući, na kasetama smo gledali video-snimke velikih šampiona. Objašnjavala mi je igru, taktiku, zašto radim određene drilove, kako moram da živim… Takođe, znalo se da je bitno kakve ocene imam u školi, šta jedem, kada se ide na spavanje i kada se budim, da znam da spremim svoju torbu i da je bitno da se uvek sportski i sa poštovanjem odnosim prema ljudima. Ona je imala veliko poverenje i podršku mojih roditelja, i zajedno sa njima je na jedan neverovatno veliki način uticala na mene. Bez daljnjeg ona je moja ‘teniska majka’ i najvažniji teniski mentor, žena koja mi je dala mogućnost da budem ovde. Znam da je sa mnom ovde u mislima“.
Novak će zauvek čuvati sećanje na Jelenu Genčić i uvek isticati kakvu je ulogu imala njegova teniska majka u šampionskom razvoju.
„Zahvalan sam na svemu što mi je pružila u mojim počecima, vremenu koje mi je posvetila jer, da ne zaboravimo, ona je bila reprezentativka u rukometu, trener Goranu Ivaniševiću i Moniki Seleš, legenda našeg sporta u periodu kada sam kao klinac počinjao da igram tenis, značajna ličnost u srpskom društvu. I ona je takva želela da mi posveti vreme i provede godine i godine sa mnom na terenu i van njega, i da me uputi, nauči, usmeri. Pored mojih roditelja, ona ima najveće zasluge za sve ovo što se meni dešava“, zaključio je Đoković.
Izvor: nova.rs
