Dok iz siromašne varoši Lebane na jugu Srbije traje masovno iseljavanje, posebno mladih, bračni par Aleksandar i Aleksandra Ilić (32) odlučili su da ostanu i stvore dom u svom rodnom mestu. Nakon što su sredili kuću, rešili su da rade na proširenju porodice. Umesto jednog deteta, stigle su tri! Dva sinčića i jedna devojčica, a njihova sreća danas nema granica.
Trudnoća, koja je u početku bila veoma rizična, pratila se u Domu zdravlja u Leskovcu, dok je porođaj obavljen carskim rezom na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Nišu.
„Dobili smo Matiju, koji je rođen sa 2.530 grama i on je najstariji. Petra je druga po redu, imala je 2.290 grama, a najmlađi Vukašin došao je na svet sa 2.100 grama. Morao je da provede 10 dana u inkubatoru. Ti dani su mi bili jako teški, ne zato što je bilo komplikacija, već što nisu sve troje bili s nama,“ objašnjava otac trojki, Aleksandar Ilić.
Trojke su rođene na datum sa puno simbolike – 5.5.2025. – što za roditelje ima posebno značenje. Aleksandra se odlično snalazi sa bebama, a suprug Aleksandar joj puno pomaže. Ipak, kada je saznala da nosi trojke, usledio je šok za celu porodicu.
„Na kontroli početkom treće nedelje trudnoće, doktor je bio zbunjen. Prvo je video jednu bebu, pa dve… a onda, šokirano rekao: ‘Nosite trojke!’ Bio je u neverici i odmah pitao da li je trudnoća iz vantelesne oplodnje, iako je znao da nije. Sledeće što je rekao bilo je: ‘Jeste li vi svesni da nosite trojke?’ Naravno da sam zanemela, isto kao i suprug. Trebalo nam je vremena da prihvatimo tu informaciju. Prvo šok, pa sreća, pa strepnja – hoću li izneti sve tri trudnoće. Na sreću, jesam,“ priseća se nasmejana majka Aleksandra.
Njenu trudnoću vodio je dr Miloš Valčić iz Leskovca, za koga kaže da je izuzetno stručan i zahvalna je što je uspela da iznese trudnoću s trojkama. „On je primer da imamo i dobre i časne lekare,“ dodaje Aleksandra.
Reakcija njene svekrve, kao i roditelja, bila je slična. Svi su čekali ispred ordinacije u šoku, a sada su svi zajedno u sreći zbog novih članova porodice.
Bebe rastu okružene ljubavlju. Iako lepo spavaju i dobro jedu, obaveze su velike, posebno noću. Aleksandar i Aleksandra se smenjuju u dežurstvima.
„Bude se sve troje u isto vreme. Mateja najviše traži pažnju – nestrpljiv je, odmah traži hranu i da bude presvučen. Već sada pokazuje svoj karakter,“ kaže Aleksandra, gledajući ih s toplinom u očima.
„Oni su meni sve na svetu. Živim za njih. Sva pažnja mi je usmerena na njih,“ dodaje otac Aleksandar, obuhvatajući pogledom suprugu i decu.
Ljubavna priča ovog mladog para iz Lebana liči na bajku. Upoznali su se još u srednjoj školi u Gimnaziji u Lebanu. Aleksandar je završio Kriminalističko-policijsku akademiju, a zatim i Pravni fakultet. Aleksandra je diplomirala na Fakultetu za vaspitače, ali ne radi u struci, već u tekstilnoj fabrici u Lebanu, dok je Aleksandar zaposlen u policiji.
„Mi smo i pre rođenja dece odlučili da ostanemo u Lebanu. Ovde su naši roditelji, ovde mi je brat – i on ima troje dece. Uz pomoć mojih roditelja napravili smo i sredili kuću. Garderobu veličine 50 jedva sam pronašao, isto kao krevece i kolica – sve polovno, ali dobili smo šta nam treba,“ priča Aleksandar pokazujući sa ponosom opremu za mališane.
Iako su prirodno začete trojke prava retkost u Lebanu i doprinos povećanju nataliteta, roditelje boli što se niko iz lokalne samouprave nije setio da ih pozove ili poseti.
„To je ljudski. U Lebanu se deca ne rađaju svaki dan. Često prođe nedelja da se ne rodi nijedna beba. Mi živimo odmah iznad Gimnazije, a ceo taj potez je iseljen, kuće su prazne. Boli me i to što moja supruga ne može da se zaposli u svojoj struci,“ iskreno govori Aleksandar.
Izvor: blic.rs
