U današnje vreme, u gradovima koji nikada ne spavaju i gde svetla stalno gore i rasteruju mrak, većina ljudi će reći da su legende naših predaka „gluposti i bapske priče“. Ipak, u unutrašnjosti Srbije, po malim varošima i zabačenim selima, priča je sasvim drugačija. Ako se ovih dana nađete u nekom od tih mesta, neka baka ili deka sigurno će vas upozoriti da nikako ne krećete na put kući po mraku, a najbolje bi bilo i da vas ne zatekne sumrak na otvorenom.
Reč je o verovanju duboko ukorenjenom u svest našeg naroda. Stariji i danas objašnjavaju da je ovo period godine kada Isus Hrist još nije bio kršten, te da je zbog toga zemlja otvorena i da u ovom vremenu izlaze mrtvi, zajedno sa đavolima i raznim drugim demonima.
Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne, pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga narod savetuje da se noću nikako ne izlazi iz kuće. Onaj ko se usudi da putuje nakon zalaska sunca, prema predanju, neće dobro proći. Ako ipak mora da izađe, preporučuje se da sa sobom nosi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.
U nekim krajevima Srbije, i danas se vodi računa da žene u „Nekrštene dane“ ne predu, ne tkaju i ne peru. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se pazi da dečja odeća ne ostane napolju, jer zle sile, bajalicama i urocima, preko stvari mogu naškoditi deci.
U vlaškim selima čak se krije svetlost iz kuća – stavljaju se zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda, jer predanje kaže da se demoni uvlače u kućne posude i vrebaju neoprezne.
Narod veruje da „Nekršteni dani“ nisu pogodni za rađanje. Dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljenja smatra se bolešljivim i nesrećnim. Da bi se mališani „odbranili od uroka“, stari su smislili da deca rođena u tom periodu svake godine nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.
Ako vas sve ovo plaši ili čini nespokojnim, ne brinite. Da bi „odagnao bedu i smanjio muku“ u ovom sumornom periodu, narod je osmislio i „protivlek“ za „Nekrštene dane“. Nekada su po selima i gradovima išle maskirne povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari kretali su se od kuće do kuće i tražili priloge – slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino.
Slično zapadnoj Noći veštica, nakon skupljanja ponuda, porodice su se okupljale oko trpeze i uživale u hrani i piću. „Nekršteni dani“ uvek su mrsni, a post se ne praktikuje čak ni sredom i petkom. Samo je Krstovdan dan za post, koji pada neposredno pre Bogojavljenja.
Veruje se da graja, muzika i smeh oteraju nečastive sile. Uz hranu, piće i „čašicu razgovora“, svaki strah i muka lakše se podnesu i brže prođu.
Izvor: mondo.rs
