Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, na čijem je čelu bivša ministarka Darija Kisić, našao se u ozbiljnoj finansijskoj krizi – početkom septembra bio je čak sedam dana u blokadi. Samo u prethodnim mesecima, više od 15 firmi i fizičkih lica pokrenulo je sudske postupke protiv Instituta, potražujući milionske iznose.
Finansijski problemi Torlaka traju već duže vreme, a kulminirali su od 5. do 12. septembra, kada je račun Instituta bio blokiran. Tek nakon što je Vlada Srbije prebacila gotovo 100 miliona dinara iz budžetskih rezervi, račun je odblokiran.
Odluku o ovoj „donaciji“ potpisao je premijer Đuro Macut 11. septembra, a Torlak je istog dana izašao iz blokade, što potvrđuju podaci Narodne banke Srbije.
Prema dostupnoj sudskoj dokumentaciji, Torlak su tužile gotovo sve firme s kojima je imao saradnju od početka godine. Reč je o preduzećima različitih delatnosti – od proizvodnje papira, održavanja higijene, kablovskih telekomunikacija, do firmi koje se bave tehničkim ispitivanjima i analizama.
Među njima je i firma „Birocup“ iz Bele Crkve, u vlasništvu Dragana Bure, koja je potraživala 3.007.900 dinara. Postupak je okončan 2. septembra presudom u korist tužioca pred Privrednim sudom u Beogradu.
Torlak je tužila i firma „Eurosecurity“, koja je potraživala 10.125.313 dinara. Postupak je pokrenut 21. avgusta ove godine. Iako je firma registrovana za fizičko obezbeđenje, prema podacima sa Portala javnih nabavki, Torlak ju je od 2021. angažovao putem tendera – za usluge održavanja higijene.
Ova firma, osnovana 2011, bila je do juna 2022. u suvlasništvu Zorana Nikolića i Dejana Prcića. Te godine, polovinu firme prodali su firmi Marera Property Management, dok su zadržali po 25 odsto vlasništva. U decembru iste godine, Marera postaje jedini vlasnik.
Zastupnik firme „Eurosecurity“ je advokat Igor Isailović, poznat kao blizak saradnik ministra finansija Siniše Malog. Isailović, pored toga, pruža pravne usluge i za EXPO 2027, za šta je angažovan za iznos od oko 14 miliona dinara.
Pored ove firme, Torlak su tužili i:
“SIQ DOO” iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik Zoran Vuković, a vlasnik Slovenački institut za meteorologiju.
“Globing DOO”, u vlasništvu Jovana Jovkovića.
“SGS” iz Beograda, koja od Torlaka potražuje 744.000 dinara. Postupak je pokrenut u julu i ubrzo je doneto rešenje o izvršenju. Zakonski zastupnik je Miljan Milević, a vlasnik švajcarski „SGS Société Générale de Surveillance“.
“Konstruktel DOO”, čiji je direktor Milan Kuzmanović, tužio je Institut za 840.235 dinara u julu. Presuda je doneta u korist tužioca.
Torlak su početkom godine tužili i brojni građani – fizička lica su tražila iznose od 2.355.808 do 3.355.680 dinara. Sve te presude rešene su u korist tužilaca. U maju ove godine, jedno fizičko lice tužilo je Institut za 6.421.344 dinara, a taj postupak je još u toku.
Čak i poznata javna izvršiteljka Mirjana Dimitrijević tužila je Torlak – za 513.000 dinara u martu ove godine. Ni ovaj proces još nije završen.
Podsećamo, u maju 2024. godine Vlada Srbije imenovala je bivšu ministarku Dariju Kisić za direktorku Instituta „Torlak“. Pre nje, funkciju je obavljala Vera Stoiljković, koju je Vlada razrešila u januaru 2023. godine i na njeno mesto postavila Luku Dragačevića, za kog su zaposleni tvrdili da je „u roku od godinu i po dana preporodio ustanovu“.
Međutim, kako je ministar zdravlja Zlatibor Lončar započeo treći mandat, počele su i priče o promeni direktora, a na mesto je ubrzo došla Darija Kisić.
Kisić je za ministarku rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja imenovana 28. oktobra 2020. godine. U novembru 2021. pristupila je Srpskoj naprednoj stranci i postala članica Predsedništva SNS. Na toj funkciji ostala je do oktobra 2022, kada je preuzela Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Institut „Torlak“, nekada jedan od najvećih farmaceutskih giganata u Evropi, godinama unazad se suočava s urušavanjem. Njegovi proizvodni pogoni za vakcine su zastareli, a mnogi više nisu u funkciji. To je jedan od razloga zbog kojih je sredinom 2022. Institut prestao s proizvodnjom BCG vakcina protiv tuberkuloze, posle više od 100 godina.
Zaposleni navode da su u međuvremenu srušene zgrade u kojima su ranije radili pogoni za tetanus toksoid, bakteriološke podloge, antibiograme, vivarijum za uzgoj poskoka i najstariji objekat pod zaštitom države od 1920. godine.
Ministar Zlatibor Lončar ranije je najavljivao da će proizvodnja vakcina sa Torlaka biti preseljena u fabriku Sinofarm, izgrađenu 2022. godine, ali koja od tada nije u funkciji. Stručnjaci, međutim, tvrde da takva proizvodnja u toj fabrici nije izvodljiva.
Podsećanja radi, BCG vakcina se na Torlaku proizvodila od 1927. do 2022. godine. Kako navode stručnjaci iz Instituta, od 2013. godine potpuno je prekinuta proizvodnja dečjih vakcina, a pogoni su fizički srušeni.
U nedostatku finansijske podrške države i zbog lošeg rukovođenja nestručnog kadra, pogoni su jedan po jedan prestajali s radom. Kao rezultat toga, Srbija je skoro tri godine vakcinu protiv tuberkuloze (BCG) za novorođenčad uvozila iz Bugarske, dok građani danas biraju četvorovalentnu, uvoznu i efikasniju vakcinu protiv gripa, umesto nekadašnje Torlakove trovalentne.
Ipak, iz Instituta „Torlak“ tvrde da danas ponovo proizvode BSG vakcinu, kao i vakcine protiv tetanusa, pertusisa i difterije. Pored ovih, njihova proizvodnja trenutno obuhvata i serume, kao i mikrobiološke podloge – znatno skromnije u odnosu na nekadašnji asortiman koji je bio izvožen širom sveta.
Izvor: nova.rs
