Baletski igrač i pevač Aleksa Jelić bio je gost u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, u kojoj je pre dve godine po prvi put otvoreno govorio o mnogim aspektima svog privatnog života i profesionalne karijere.
Jelić, koji se baletom bavi od svoje sedamnaeste godine, u emisiji je podelio svoja razmišljanja o položaju baletskih umetnika u Srbiji, osvrnuvši se na uslove rada i pitanja penzionisanja.
Govoreći o specifičnostima profesije, rekao je:
„Nije isto imati igrača od 18 godina i osobu od 48 godina. Ja znam igrače koji su napuštali scenu sa 40 godina, sa 47 godina, sa 30 godina, a znam i neke u svetu koji su napuštali scenu sa 60 i nešto godina. Dokle vam telo to dozvoljava i dokle ste jaki u glavi, to je bolje od teretane. Primećujem u poslednje vreme da ima dosta škola za odrasle. Profesija koja zahteva da se posveti, ova država ima sedam miliona ljudi, mi imamo skoro 200 igrača.“
Posebno je istakao potrebu za sistemskom podrškom države baletskim umetnicima, koji se često suočavaju s fizičkim iscrpljenjem, a bez adekvatne penzije:
„Nedopustivo je da ljudi moraju do šezdesete godine da se pojavljuju na sceni, iznemogli, smežurani, zakon mora da se potrudi da zaštiti sve te ljude koji su ostavili svoje kosti na tim daskama, da se zahvali za sve, a onda da zakonom reguliše penzije, jer ne može baletski igrač da posle 30-40 godina karijere igra. U Sloveniji, sa 42 godine idete u penziju, imaju dobru penziju, a ovde u Srbiji je mali broj baletskih igrača. Ovde je penziija trećina plate, ako je plata 70-80 hiljada, vi razmislite da li sa 25 hiljada neko može da preživi?“, kaže Jelić.
Izvor: nova.rs
