“Majka sve može!”, započinje razgovor za Kurir samohrana majka Stojna Novaković (55) koja već godinama na levom ramenu nosi svoju ćerku Saru koja boluje od cerebralne paralize i epilepsije.
I Sarin otac je posvećen, ali trenutno u odgajanju učestvuje samo finansijski, odnosno alimentacijom. Pre 10 godina Stojna i Sara su se iz Sefkerina kod Pančeva preselila u Beograd, jer je Stojna htela da se njena ćerka školuje.
Od tada za njih kreće velika borba. Kako kaže, imaju pravo na invalidska kolica o trošku RFZO na svakih pet godina, ali i pre navršenih pet godina ona propadnu, te je Stojni lakše da Saru nosi. Imaju pravo i na zamenu istih, ali su problem i stepenice…
“Sara je bistra, ima 14 godina, sve razume, jedino je motorika dosta slabija. Ima cerebralnu paralizu i epilepsiju, a to je ustanovljeno sa šest i po meseci. Na rođenju je izgubila kiseonik, dva puta je reanimirana. Nije se očekivalo da će da preživi… Odmah je prebačena u Institut za majku i dete”, priča ova požrtvovana majka.
Dodaje i da su u prethodnom stanu bili loši uslovi, pa su se preselile u kuću u Rakovicu, koju plaća 250 evra mesečno. U prizemlju je, ali su problem stepenice koje vode od dvorišta do ulice.
“Nosim je na ramenu kada idemo negde… Ovde mi je to stepenište problematično, posebno kad je zima. Dva puta sam zimus pala s njom. Zahtevno je fizički, jednom rukom je nosim, drugom se držim… Njoj tad srećom nije bilo ništa, ali sam se ja dobro razbila”, priseća se Stojna.
Pokušavala je da nađe i drugi stan gde bi imala pristup kolicima, ali i da se oslanja samo na tuđu negu i pomoć i na alimentaciju.
“Uglavnom gde god da idemo, a da nemam pristup kolicima, ja je nosim, ajde da tako kažem, kao džak na ramenu. Tako mi je lakše kako bih imala kontrolu. Leva ruka je za Saru, a desna recimo za namirnice, da se pridržim, ili ako nešto nosim. Kasno sam je rodila u 41. godini, fizički jeste zahtevno, ali mi kao majci ništa nije teško. Međutim, ne mogu baš sve da ispratim, ona ima 30tak kilograma”, priča Stojna.
Pre nekoliko dana jedna devojka videla je Stojnu na ulici kako nosi Saru, prišla joj je i porazgovarala sa njom. Ta devojka je Stojninu priču podelila sa svojom prijateljicom Sonjom, koja je odlučila da pokrene akciju prikupljanja novca kako bi Stojna mogla da kupi nova kolica.
“Ova koja imamo su već dotrajala, da tako kažem, nekoliko puta su se već kočnice kvarile, a i držanje samo u tim kolicima, mnogo se bojim da ne dođe do deformiteta kičme”, brine se majka za Saru.
Stojna je zahvalna Sonji Radojević koja je pokrenula akciju, ali i svim divnim ljudima koji su uplatili novac.
“Veliki broj ljudi se javio, sada ću moći da kupim kvalitetnija kolica. Nadam se da ću uspeti da nađem i stan sa pristojnom cenom kirije, ali da prilaz bude omogućen i kolicima, odnosno da poseduje rampu”, kaže ona.
Za kraj dodaje kako joj se upravo maločas javila jedna divna žena koja je ponudila da joj pokloni lagana i udobna invalidska kolica za njenu Saru.
“Obe smo joj zahvalne do neba”, poručila je skromna i namučena Stojna.
Izvor: kurir.rs