Period bolovanja koji je u nadležnosti izabranog lekara je novim zakonskim odredbama skraćen, ali to ne važi za sve bolesti. Ovu izmenu je Narodna skupština Srbije usvojila na sednici održanoj u oktobru 2023. godine.
Tada je uvedeno je pravilo da izabrani lekar može da utvrdi sprečenost za rad zbog bolesti najduže do 30 dana (umesto dosadašnjih 60 dana), nakon čega mora da uputi osobu koja je na bolovanju na lekarsku komisiju kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Ovim je zapravo vraćen način utvrđivanja bolovanja koji je postojao do 2019. godine, jer je zapravo tada produžen period koji može da vodi izabrani lekar sa 30 na 60 dana. Sada je vraćeno pravilo da lekar može zaposlenog ili preduzetnilka da vodi na bolovanju samo prvih 30 dana, a ako smatra da sprečenost za rad još uvek traje, preporučuje lekarskoj komisiji RFZO produženje bolovanja.
1. Bolovanja lekar i dalje vodi prvih 60 dana
Izuzetno od pravila opisanog u prvom poglavlju teksta, zakon je ostavio izabranom lekaru u nadležnost da bolovanje za prvih 60 dana sprečenosti za rad utvrđuje za: osiguranika obolelog od maligne bolesti; osiguranika privremeno sprečenog za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće; osiguranika sa invaliditetom; osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.
2. Povezivanje bolovanja
U slučaju kada je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Sve se smatra jednim bolovanjem i tu nije bilo izmena.
U slučaju kada je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana, to se smatra odvojenim bolovanjem i nema povezivanja, kao i do sada.
3. Skraćeni rokovi za isplatu bolovanja
Poslodavac je dužan da podnese zahtev za ostvarivanje naknade zarade filijali najkasnije u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi. Do sada je taj rok bio 30 dana.
Usvojenim zakonskim izmenama novina je i ta da filijala RFZO najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema kompletnog zahteva poslodavc za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu, vrši obračun naknade zarade, koji dostavlja poslodavcu i prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Do sada je taj rok bio 30 dana.
U cilju čvršćeg obavezivanja poslodavca na isplatu bolovanja zaposlenima koja idu na teret RFZO u okviru zakonskih rokova, propisani su prekršaji i novčane kazne ze nepridržavanje tih rokova. Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako ne dostavi filijali RFZO zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene.
Izvor: espreso.co.rs
