Od 15. februara u Srbiji na snagu stupaju novi iznosi akciza, koji su usklađeni sa godišnjim indeksom potrošačkih cena za 2025. godinu, što je objavljeno u Službenom glasniku. Korekcije se odnose na veliki broj proizvoda, uključujući gorivo, alkoholna pića, duvanske proizvode i kafu.
Prema novim ažuriranim iznosima, akciza na bezolovni benzin sada iznosi 72 dinara po litru, dok je za olovni benzin određena na 76,55 dinara po litru. Što se tiče energenata, akciza na prirodni gas koji se koristi za pogon motornih vozila iznosiće 1.264,61 dinar po megavat-času, dok je za gas namenjen grejanju propisan iznos od 72,96 dinara po MWh. Za tečni naftni gas akciza je utvrđena na 56,23 dinara po kilogramu, dok će biogoriva i biotečnosti biti oporezovani sa 66,99 dinara po litru. Kerozin će se oporezivati sa 86,31 dinar po kilogramu, a gasna ulja sa 74,04 dinara po litru, prenosi Kamatica.
Izmene obuhvataju i alkoholna pića. Akciza na jaka alkoholna pića iznosiće 57.570,84 dinara, dok je za niskoalkoholna pića predviđen iznos od 28,81 dinar po litru, odnosno 32,91 dinar po litru za pivo i pića sa sadržajem alkohola od pet ili više procenata.
Promene će osetiti i potrošači kafe, jer se akciza razlikuje u zavisnosti od vrste i kreće se od 115,75 do 434,08 dinara po kilogramu. Istovremeno, akciza na cigarete i cigarilose utvrđena je na 30,48 dinara po komadu.
Usklađivanje akciza sprovodi se redovno radi praćenja inflacije, a stručnjaci upozoravaju da ovakva povećanja često imaju indirektan uticaj na rast maloprodajnih cena, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava.
Ovakvo povećanje akciza će se, gotovo izvesno, preliti na svakodnevne troškove građana. Iako se akcize formalno naplaćuju proizvođačima i uvoznicima, u praksi se one ugrađuju u krajnje cene, pa potrošači razliku najčešće plaćaju kroz skuplje gorivo, cigarete, alkohol i kafu.
Najveći udar na kućni budžet dolazi preko goriva i energenata, jer njihov rast utiče i na poskupljenje prevoza, hrane i drugih usluga. To znači da će i oni koji ne koriste sve akcizne proizvode osetiti posledice kroz opšti rast cena. Za domaćinstva sa nižim prihodima, koja već veći deo primanja troše na osnovne potrebe, ovakva povećanja mogu dodatno smanjiti kupovnu moć i ostaviti manje prostora za štednju ili neplanirane troškove.
Iako pojedinačna poskupljenja možda deluju mala, njihov zbirni efekat može značajno opteretiti mesečni budžet građana, naročito u uslovima već prisutne inflacije.
Izvor: telegraf.rs
