Najbolji teniser svih vremena Novak Đoković gostovao je u emisiji britanskog novinara Pirsa Morgana, a njihov razgovor odjeknuo je u svetskim medijima. U otvorenom intervjuu Đoković je govorio o detaljima iz svog života koje javnost do sada nije znala, Morgan mu se izvinio zbog ranijih izjava o vakcinama, a dotakli su se i slučaja Janika Sinera i doping skandala koji je obeležio italijanskog tenisera. Ipak, jedan od najupečatljivijih delova razgovora ticao se – smrti.
Priča o završetku Novakove karijere neočekivano je prerasla u duboko ličnu temu o prolaznosti i ljudskim odnosima. Nakon što je Đoković priznao da je sve više svestan granica svog tela, Morgan ga je podstakao da govori o kraju karijere, ali i o životu posle nje.
„Tu je biologija, imam 38 godina, uskoro 39… Donekle verujem da sam Supermen koji nikada ne može da se povredi, bude slab… A onda, dobio sam šamar realnosti poslednjih nekoliko godina“, rekao je Novak Đoković u razgovoru sa Pirsom Morganom. Britanski novinar je to iskoristio kao uvod u temu penzije, ali i smrti.
Đoković je tom prilikom otkrio da nikada ranije nije bio na sahrani, osim nedavno, kada je ispratio na večni počinak Nikolu Pilića – svog „teniskog oca“ i jednog od ključnih ljudi u svojoj karijeri. Tom prilikom, kaže, posebno ga je dirnula povezanost koju su drugi imali sa preminulim i način na koji su o njemu govorili.
„To je dobro pitanje. Jedan od ljudi koji mi je mnogo pomogao u razvoju mentalne snage, i jedan od najvećih sportskih psihologa koji je ikada živeo dr Džim Lir, koji je radio sa mnogim šampionima i svetskim brojevima jedan i u muškom i u ženskom tenisu, ima jedno glavno pitanje: ‘Šta bi voleo da piše na tvom nadgrobnom spomeniku?’ To pitanje te tera da razmisliš, da se zapitaš, kako želiš da te pamte”, rekao je Novak, a zatim nastavio:
„Dostignuća, rezultati, krune i titule su nešto na šta sam veoma ponosan. Ne mogu to da zanemarim. Veoma sam ponosan na to. Radio sam kao konj čitav svoj život da bih stigao do tačke gde sam sada i da bih bio deo ove diskusije. Dakle, s velikim ponosom to nosim. Moj ‘teniski otac’, kako volim da ga zovem (Nikola Pilić pr. au), preminuo je pre nešto više od mesec dana. Bio sam na njegovoj sahrani. To je bila prva sahrana na kojoj sam ikada bio prisutan. Nikada ranije nisam bio, jer zbog tenisa, ali i zbog mog izbegavanja emocija i tuge, nisam otišao ni na sahranu svog pradede, sa kojim sam bio veoma blizak. Ovo je bila prva sahrana na kojoj sam bio, i moj najveći utisak, osim ogromne tuge i emocija koje sam osećao, jeste ljudska povezanost, veze koje je on imao. Način na koji su ljudi govorili o njemu nije bio vezan samo za tenis, ni o tome šta je postigao kao igrač ili kao trener, koga je trenirao i slično… Govorili su o tome kakav je bio kao osoba, kako se ophodio prema ljudima, kako je menjao živote mladih ljudi ili bilo koga ko bi mu se približio“…
Pirs Morgan je tada pitao: „Zamisli nadgrobni spomenik na kojem piše: ‘Ovde počiva Novak Đoković’. Šta bi voleo da stoji dalje?“
Novakov odgovor bio je kratak, ali duboko emotivan:
„Voleo bih da stoji: ‘Čovek koji je dotakao ljudska srca’. Želim da zaplačem upravo sada. Mislim da sam shvatio šta želim da piše na mom nadgrobnom spomeniku. Hvala ti. Hvala ti što si mi pomogao da dođem do tog shvatanja. Želim da ostanem upamćen kao neko ko je uvek igrao fer, ko je uvek poštovao igru i ko je uvek davao sve od sebe. Na kraju dana, to je sve što mogu da kontrolišem“, zaključio je Đoković.
Izvor: mondo.rs
