Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je danas da ne očekuje da će američka licenca za nastavak rada NIS-a stići, kao i da postoji realna mogućnost da banke uskoro blokiraju račune Naftne industrije Srbije zbog rizika od sekundarnih sankcija.
Marković je istakao da trenutna situacija u vezi sa NIS-om utiče i na rast BDP-a i ugrožava privredu Srbije. „Amerikanci se ne oglašavaju iz prostog razloga – oni su uveli sankcije, sankcije su na snazi, ne vide da se nešto promenilo, zašto bi“, kaže Marković.
U izjavi za RTS naglasio je da bi voleo da licenca bude produžena, ali da ne očekuje potvrdu iz američke administracije. Podsetio je i da bi Rafinerija u Pančevu, prema ranijim najavama, danas trebalo potpuno da zaustavi rad ukoliko licenca ne bude stigla „u ovim poslednjim trenucima“.
Dodao je da nema novih informacija o radu rafinerije, te da smatra da će se sadaći proces verovatno završiti isključenjem postrojenja. Objasnio je da postoje dva režima konzervacije: punjenje azotom, koje sprečava koroziju i omogućava da rafinerija miruje do tri meseca, nakon čega se može relativno brzo ponovo aktivirati; i potpuno gašenje, posle kojeg je potrebno četiri ili više meseci da bi bila vraćena u pogon. „To se dešava ukoliko bude stajala duže od tri meseca“, objašnjava Marković.
Govoreći o NIS-u, upozorio je da rizik od sekundarnih sankcija mora biti izbegnut. „Da dođe do blokade bilo koje banke ili Narodne banke Srbije, to bi bila stvarno jako teška mera i veliki, na neki način, naš poraz. Tako da može se očekivati da će uskoro banke blokirati račune NIS-a. U takvoj situaciji, NIS više nikako nije operativan“, navodi Marković.
U tom slučaju, dodaje, NIS bi završio u stečaju. „Dakle, ukoliko ne može da servisira svoje obaveze, stižu dugovi za naplatu, onda se uvodi stečaj, stečajni upravnik i onda se ide na prodaju imovine“, ističe on.
Na pitanje koliko je ponovna aktivacija rafinerije složen i skup proces, Marković kaže da ne raspolaže informacijama o konkretnom iznosu, ali naglašava da će u svakom slučaju troškovi biti neminovni. „Mi smo u situaciji gde će nas svakako koštati, da li NIS, da li nas posredno. Ova situacija nas košta, gledamo samo kako da smanjimo te troškove“, dodaje on.
Kada je reč o opcijama koje preostaju Srbiji, Marković navodi da je jedna od mogućnosti model koji su primenile druge zemlje poput Bugarske i Nemačke. „Ali naša Vlada je odlučila da takvu meru ne koristi, jer ne želi da preuzima na silu ovo preduzeće. To bi bila mera koja bi mogla da održi i stabilnost snabdevanja i sve ostalo, odnosno da se izvučemo. Mislim i ta mera nas košta… ali bismo posle kada se situacija sredi, pred međunarodnim sudovima i nekim arbitražama sigurno imali tužbe i to bi opet morali da platimo“, objašnjava Marković. Dodaje da, ukoliko se takav korak ne preduzme, problemi nastupaju odmah: „Nastaju problemi i za privredu. Ugrožen je i rast BDP-a, to će sigurno pogoršati inflaciju.“
Komentarišući susret mađarskog premijera Viktora Orbána i ruskog predsednika Vladimira Putina, i spekulacije o mogućem kupcu za NIS, Marković smatra da je takav razgovor imao smisla ranije, ali da je sada prekasno. „Sama prodaja NIS-a, ukoliko bi i Rusi sada tražili kupca, u situaciji kad vam i firma ne radi, drugačije su cene i ponude i to traje. U svakom slučaju, svaka takva operacija ne može da se završi brzo. Sigurno treba par meseci, a mi vremena više nemamo“, napominje on.
Na pitanje šta bi se desilo ako Moskva odbije bilo kakvu ponudu Beograda i istekne rok od 50 dana koji je objavio predsednik Aleksandar Vučić, Marković kaže da ne zna šta je namera, ali da veruje da bi usledilo preuzimanje. „Taj rok je dat pod pretpostavkom da će NIS dobiti licencu i nastaviti da radi. Tako to treba gledati. Ukoliko NIS ne radi i mi sada čekamo još 50 dana, pa onda krećemo u neko preuzimanje, to je nepotrebno, možete odmah to raditi“, dodaje on.
Na kraju, osvrnuo se i na međudržavni sporazum Srbije i Rusije iz 2008. godine, ističući da on ne sadrži eksplicitnu zabranu nacionalizacije. „Nisam to primetio u tom sporazumu, odnosno nigde decidirano nisam našao da su predviđene takve situacije… Tako da sada tu nemamo nekih zakonskih rešenja – da kažemo mi ćemo to preuzeti i nećemo posle biti izloženi mogućim tužbama ruske strane“, zaključuje Marković.
Izvor: telegraf.rs
