Predsednik Vaterpolo saveza Srbije, Viktor Jelenić otkrio je nove detalje oko dešavanja u Skupštini grada na dočeku olimpijaca, ali i šta se sve dešavalo pre i u toku Olimpijskih igara u Parizu.
Jelenić je na početku govorio o činjenici da je Srbija treći put uzastopno osvojila Olimpijske igre (samo su Mađarska i Velika Britanija to uspele da urade u vaterpolu).
„Svi su videli kako je išlo i dokle smo došli. Treba sve da se zasluži, uostalom, kao i u svakodnevnom životu“, započinje Jelenić.
Potom je objasnio kakav je razgovor imao sa Urošem Stevanovićem.
„Pred start priprema u Kragujevcu imao sam sastanak sa igračima i stručnim štabom. Rekao sam da je naš cilj zlato i da, ako razmišljamo drugačije, nećemo ništa da uradimo. To je obaveza prema njima samima ali i prema svim prethodnim velikim generacijama. Znao sam kako su radili. Ipak, sport je sport. Pred poslednji trening sam rekao selektoru Stevanoviću, može da potvrdi, da ću da podnesem ostavku ako ne osvojimo medalju. To je moja moralna obaveza. Kada sam ih ispraćao, na aerodromu, samo sam mu kazao „ Borite se, bićemo ili pukovnici ili pokojnici“. Uroš mi je odgovorio „ Bićemo pukovnici“. Verovao je, bio optimista, za razliku od mnogih“, rekao je Jelenić.
Interesantno je ono što se dešavalo i u Parizu, ali i u Beogradu.
„Znamo šta se događalo, promenili smo selektora. Rekao sam tada Stevanoviću da će biti teško, jako teško. Evo, sada na kraju, kako sve izgleda, treće uzastopno olimpijsko zlato za Srbiju. Kontinuitet postoji, to je najvažnije. Tri uzastopna zlata ima u vaterpolu Mađarska, mi smo kao Amerikanci u košarci. Imamo sedam u nizu. Iz iskustva znam da je najvažnije četvrtfinale. Normalan je bio strah posle Australije, ali svaka ekipa ima slab dan. Susret sa Francuskom je bio kao osmina finala i lagano smo dobili. Duel sa Mađarima ništa nije rešavao.“
Onda je počeo da aludira na Aleksandra Šapića kog najpre nije prozvao po imenu.
„U Beogradu se događalo da su neki, da ne pominjem imena, tek što su izašli iz bazena, poželeli da preuzmu organizaciju. Igre se nisu ni završile a podelili su funkcije, razgovarali sa predstavnicima klubova. Cilj je bio da smene mene, selektora, kompletan vrh saveza. Makar je trebalo da sačekaju da se završi takmičenje. Prvo skoči pa reci hop.
Moj dobronamerni savet je da se spuste u rudnik, odnosno u klub, da nauče posao i potom da razmišljaju o preuzimanju saveza. Ostaje mi još 18 meseci mandata i savez ću ostaviti kao uspešan i rezultatski i finansijski. Posle neka rade šta hoće, ako dođu na čelo. Ponosan sam, jedini sam funkcioner u Evropi koji je kao predsednik kluba osvojio Ligu šampiona i Super kup a kao predsednik saveza dva olimpijska zlata sa dvojicom selektora.
Sa mlađim kategorijama na poslednjih deset takmičenja osvojili smo devet medalja, sedam svetskih i dve evropske. Pokušavamo i da ženski vaterpolo podignemo. Ne zaboravite, bila je i godina korone. Sve to je domaći zadatak za naslednike, ko god to bio.“
Dotakao i situacije kada je Dušan Mandić odbio da se rukuje sa Aleksandrom Šapićem, gradonačelnikom Beograda.
„Samo Mandić zna kako se osećao posle svega što se događalo u Novom Beogradu. Pokazao je kako je to prevazišao i kako je postao jedan od najboljih koji su se ikada bavili ovim sportom. I ja sam bio u Skupštini Beograda i nisam prišao da se pozdravim“, rekao je Jelenić.
Osvrnuo se i na njegov odnos sa gradonačelnikom Šapićem.
„Aleksandar Šapić i ja ne govorimo više od 12 godina. Zajedno smo igrali u tri kluba i reprezentaciji, bili pet godina cimeri. Ne bi bilo primereno da komentarišem. On zna da znam šta se događalo godinama unazad. Možda jednog dana rešimo naše nesuglasice pre nego što se preselimo na neko bolje mesto. Verujem da postoji neka sila koja te nagradi ako radiš dobro i obrnuto. Živim kako živim, moja supruga, sa kojom sam u braku 31 godinu, kaže da sam težak čovek. Trudim se da ne završim u devetom krugu pakla iz Božanstvene komedije. Tamo idu oni koji su prevarili ljude koji su im verovali”, poručuje za kraj Jelenić.
Izvor: nova.rs
