Masovno nezadovoljstvo građana, američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije i neuspeh spoljnopolitičke strategije u kojoj je Aleksandar Vučić nastojao da održi dobre odnose sa svim globalnim akterima – ključni su razlozi ekonomskog slabljenja Srbije, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), a prenosi Dojče vele (DW).
Kako ocenjuje nemački list, srpski predsednik se nikada do sada nije nalazio pod većim pritiskom nego danas. Deo problema sa kojima se suočava, navodi FAZ, ima ekonomski karakter i direktno je povezan sa međunarodnim okolnostima koje diktira administracija američkog predsednika Donalda Trampa.
„Prema jedinstvenim ocenama ekonomista, privredni rast Srbije se 2025. prepolovio, strane investicije su opale, domaća potrošnja posrće“, navodi list, uz konstataciju da dodatni teret vlastima predstavljaju i višemesečni studentski protesti.
FAZ ističe da je sve vidljivije urušavanje spoljnopolitičke „politike ljuljaške“, kojom je Vučić pokušavao da balansira između Moskve, Pekinga, Vašingtona i Brisela, uprkos tome što je Srbija kandidat za članstvo u EU.
„Spoljnopolitički se sve više kruni politika ljuljaške ovog kandidata za EU, ta krhka ravnoteža zasnovana na dobrim odnosima sa Moskvom, Pekingom, Vašingtonom i Briselom. A to ima teške posledice po domaću ekonomiju“, dodaje FAZ.
Poseban udarac predstavljaju američke sankcije koje pogađaju NIS, kompaniju u većinskom ruskom vlasništvu.
„SAD, koje žele da zauzdaju ruski izvoz energenata i time oslabe rusku ratnu privredu, zahtevaju da se Gasprom povuče. Ali, Rusi ne žele da prodaju. To Vučića dovodi u škripac.“
List navodi da je Vučić pokušao da ublaži problem oslanjajući se na dobre odnose sa Trampom, podsećajući da je posebnim zakonom Trampov zet Džared Kušner trebalo da dobije pravo gradnje na lokaciji Generalštaba u Beogradu. Međutim, taj dogovor je propao nakon što se Kušner povukao usled protesta javnosti i podnošenja optužnog predloga protiv ministra kulture Nikole Selakovića.
„Kušnerovo povlačenje nije bilo jedina packa. Nekoliko dana kasnije su SAD zabranile uvoz guma iz fabrike Linglong u Zrenjaninu, koja pripada kineskim investitorima (…) Srpski izvoz u SAD ostaje opterećen neobično visokom carinom od 35 odsto. Teško da će se to promeniti jer SAD svrstavaju Srbiju u zemlje sa debelim deficitima na polju demokratije, slobodnih izbora i pravne države.“
U takvim okolnostima, piše frankfurtski dnevnik, u vrhu srpske vlasti sa olakšanjem je dočekana vest da su SAD ipak omogućile da NIS do 23. januara nastavi sa radom bez primene sankcija, čime je ponovo pokrenuta rafinerija u Pančevu.
Pojavile su se i spekulacije da se iza ove odluke nalazi mađarski premijer Viktor Orban, što je podstaklo nagađanja da bi mađarski MOL mogao da otkupi Gaspromove udele u NIS-u. Kao potencijalni kupac pominje se i kompanija ADNOC iz Abu Dabija.
FAZ podseća da je Moskva ranije negativno reagovala na signale da bi Srbija mogla da nacionalizuje NIS, te da je predsednik Vladimir Putin tada upozorio Beograd na „obaveze“ koje proizlaze iz ugovora.
„Kao pretnja se interpretira to što je Rusija produžila ugovor o isporuci gasa Srbiji za svega tri meseca, do kraja marta 2026. godine“, navodi list.
Dodaje se i da su odnosi Srbije sa Evropskom unijom, njenim najvećim trgovinskim partnerom i investitorom, dodatno zahladneli – nijedan novi pregovarački klaster nije otvoren, a Vučić nije prisustvovao Samitu EU i Zapadnog Balkana krajem godine. Istovremeno, Kina ne najavljuje nove značajnije investicije u Srbiji.
„Unutrašnji protesti protiv Vučićeve vlasti, spoljni ekonomski pritisak, loš ambijent i neizvesnost – sve se to negativno odražava na razvoj ekonomije ove zemlje sa 6,5 miliona stanovnika“, piše list.
Na kraju, FAZ iznosi sumorne prognoze: drastičan pad stranih investicija, slabljenje građevinskog sektora, nisku domaću potražnju i privredni rast od svega dva odsto u 2025. godini. Za tekuću godinu očekuje se manje od tri odsto rasta, iako je Narodna banka Srbije optimističnija i procenjuje stopu od 3,5 odsto.
Izvor: n1info.rs
