Šok među Užičanima nastao je nakon odluke suda da se njihovim sugrađanima, među kojima je i student Pavle Cicvarić, odredi pritvor do 30 dana. Pred zgradom suda stajali su Pavlovi roditelji, koji su ovu odluku dočekali emotivno, razapeti između ponosa i strepnje za svoje dete. Iako su imali suzne oči, veruju da dolaze bolji dani, da je Užice dalo novu snagu u borbi za bolju i pravedniju Srbiju, pa i da je žrtvovanje, poput Pavlovog, deo tog procesa. O svemu kroz šta prolaze, razgovarali smo sa Radovanom Cicvarićem.
„Tukao si mi sina u mom gradu. Pedeset i jednu godinu ove noge gule užički asfalt, ti si došao da me biješ sinoć i da mi biješ sina. Nikad ti oči zaboraviti neću, ni jednom od vas“, rekao je otac Pavla Cicvarića, obraćajući se policajcima u noći kada su Užičani probili kordon i kada ih je policija napala.
„Kako ste podneli i kako ste razumeli sudsku odluku da se Pavlu i ostalim uglednim Užičanima odredi jednomesečni pritvor?“
Ovo je mali grad, svi se poznajemo i znamo da ti ljudi nisu uradili ništa što im se stavlja na teret. Šok jeste, pogotovo što se to desilo u našem gradu, ali neće biti suza, biće odgovora Užičana jer se mi sa ovim složiti nećemo. Ne možemo da ostanemo nemi na još jednu potvrdu da živimo u policijskoj državi gde se odluke donose u vrhu kriminalnog kartela koji je sve privatizovao i koji upravlja sudskim, tužilačkim i policijskim organima, pa i donosi odluke o pritvoru naših uglednih sugrađana.
Pavle, kao i svi ostali, tereti se za napad na službeno lice. Da li je to u Pavlovom slučaju bilo nekakvo verbalno oružje koje je povredilo one kojima su upućene reči?
Verovatno sve što je izgovorio, ne samo on već i svi ostali studenti i građani u poslednje vreme, prst je u oko vlastima zato što ogoljava njihovu diktaturu. Nemamo više ni moralno pravo da koristimo korektne političke termine kao što je autoritarni sistem ili slične sinonime. Mi zapravo živimo u ogoljenoj diktaturi. To se svakim danom potvrđuje, represija raste iz dana u dan, što je karakteristično za režime kojima se bliži kraj.
„Šta vam sin govori o svemu što se dešava i što kao student prolazi od novembra prošle godine pa do danas?“
Pavle smatra da je njegova lična borba za demokratiju u Srbiji počela maja 2023. godine i za njega ta borba traje od tada. Početak studentskih protesta krajem novembra je za njega nastavak onoga što je velika grupa studenata, njegovih saboraca, započela posle tragedija u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni. On je sa svojim kolegama studentima od tada radio sve što je u njegovoj moći da doprinese da Srbija postane demokratska država. Ovo sada što se dešava za njega nije novo, nije mu ni prvi put da je uhapšen, niti da je medijski i na društvenim mrežama satanizovan. On već živi sa tim dve godine, a mi kao porodica živimo sa mogućnošću da bude uhapšen, da bude pritvoren, to praktično živimo svaki dan. Bio je targetiran od strane najviših državnih organa, pa ne možemo zaboraviti ni da je o Pavlu čak 50 minuta, potpuno van bilo kakvog dnevnog reda, u parlamentu najstrašnije stvari govorio jedan ministar.
„Da li mislite da je Pavle, svojim obraćanjima u Beogradu, na neki način predstavio svoj grad i da li je njegov dolazak u Užice dodatno iritirao ovdašnju vlast, ali i policiju koja je već imala njega na meti?“
Svakako, i ispričaću vam šta mi je rekao posle protesta u nedelju. Stajao je naspram kordona policije dok je sve bilo mirno i nije bilo sukoba. Jedan od policajaca iz kordona ga je prepoznao i rekao: „Eno ga onaj mali“, nakon čega ga je uhvatio za ruku i uvukao u kordon. Oborili su ga na zemlju i počeli da ga gaze i tuku. Spasilo ga je nekoliko hrabrih sugrađanki koje su ga izvukle nazad. To je prethodilo svemu ovome danas, kad su sramne specijalne jedinice pozvane. Taj čovek ili ti ljudi koji su to odlučili, treba da objasne šta se to na bezbednosnom planu u Užicu promenilo pa da su te jedinice morale da dođu. Nikakvih incidenata nije bilo, osam meseci Užičani protestuju, magistrala je 100 puta bila blokirana do sada, nikada ni jedan incident se nije dogodio. Incidenti i nasilje počinju tek kada žandarmerija dolazi iz drugih gradova.
„Ko je po vašem mišljenju odgovoran za to?“
Svu odgovornost za sve što se u poslednja 72 sata dešavalo u Užicu snose ljudi koji su upravljali tim jedinicama, koji su ih pozvali da dođu u naš grad bez ikakvog razloga. Odgovornost snosi i rukovodstvo grada Užica koje je nestalo u poslednja tri dana i svoje građane ostavilo na milost i nemilost ljudima koje mi apsolutno ne poznajemo. Mi Užičani zaslužujemo i tražimo objašnjenje. Zašto su te policijske snage dovele u naš grad, čijim dolaskom su počeli svi incidenti? Ulice su nam se smejale iz maski, nisu imali obeležja, sakrili su svoje identitete. Izgledaju najmanje kao pripadnici specijalnih policijskih jedinica. To su ti ljudi koji su izazvali uznemirenje.
„Kako to da su među pritvorenima baš oni koji uživaju ugled svojih sugrađana? Da li je ovo zapravo političko hapšenje?“
Danas smo čuli objašnjenje sudije koja je rekla: „Ako pustimo naše ugledne građane, to će izazvati uznemirenje javnosti, pa ih zbog toga ostavljamo 30 dana u pritvoru.“ U Užicu su uhapšeni pravnik, dva odbornika, ugledni profesor, student… To nisu huligani koji su napali policiju. Uhapsili su ljude koji su na miran način koristili svoje ustavno pravo da se okupe i izraze svoje nezadovoljstvo. Uhapsili su ljude koji, za razliku od njih, na najbolji način predstavljaju Užičane i izražavaju stavove koji se kose sa svime što je vladajuća politička stranka.
„Kako to da sudija pritvorene naziva uglednim građanima, a ne teži da se svrsta u kategoriju uglednih radeći pravično svoj posao, ako su tačne tvrdnje advokata da ne postoje osnovi za krivično delo?“
Ne znam više kako da to nazovem, ne mogu da imam razumevanja za objašnjenja da su to nekakvi pritisci odozgo. Oduprite se pritiscima, jer ako nas pet hiljada može da se odupre pritisku i tolikim policijskim snagama, oduprite se i vi. Građanima nije lako, i oni rizikuju svoje poslove, biznise, ugled i karijere. Odupiranje pritisku je sastavni deo njihovog posla, ali nažalost u ovom sistemu, mi koji smo ispred njih, borimo se da živimo u zemlji gde pritisaka neće biti.
„Kako vidite energiju koja je proistekla iz užičkog mentaliteta i koja se već širi dalje?“
Vidim to onako kako osećam. Ovih dana u medijima se često citira moja rečenica da su došli u naš grad da nas biju. Možda to nekome ko ne razume lokalni kontekst Užica nije jasno, ali ja sam na protestima od 1991. Užička policija nikada nije imala sukob sa građanima, do pre tri dana nikada nije bilo ni jednog incidenta. Užički policajac ne tuče Užičanina, Užičanin ne napada užičkog policajca, to važi 35 godina.
Izvor: nova.rs
