Zakon u Srbiji nema jasno definisanu maksimalnu temperaturu pri kojoj bi se rad morao obustaviti. Ministarstvo je izdalo samo preporuke poslodavcima kako da organizuju rad zaposlenima tokom tropskih dana, a između zakona i preporuka ostaju radnici koji na posao odlaze iako živa u termometru prelazi 40. podeljak, a upaljeni crveni meteoalarm i tropski dani nastaviće se i u drugoj polovini jula, kako navodi RHMZ.
Posao (i život) ne mogu da stanu tokom leta, rečenica je koju smo bezbroj puta čuli kada se pokrene ova tema, i to donekle jeste jasno. Ipak, kada su vremenski uslovi ekstremni i onemogućavaju čak i normalno funkcionisanje, a kamoli rad, nešto ipak mora da se uradi. Pitanje je šta, kada zakon ne nalaže ništa.
“Poslodavci imaju odgovornost da osiguraju bezbedne radne uslove. U slučaju ekstremnih vremenskih uslova, poslodavci bi trebalo da preduzmu mere kako bi zaštitili zdravlje i sigurnost svojih radnika”, za MONDO je izjavila Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.
U skladu sa važećom regulativom, poslodavci su dužni da obezbede zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da svojim aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da radna mesta na otvorenom prostoru tako uredi da zaposleni budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć.
Mere bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za ovakve slučajeve propisane su Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, Pravilnikom o zaštiti na radu u poljoprivredi, Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, kao i drugim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
“Znači, nije propisana zabrana rada u slučaju visokih temperatura, ali poslodavac mora biti svestan svoje odgovornosti za bezbedan i zdrav rad, pa tako i rad u ovakvim uslovima, te s tim u vezi mora preduzeti odgovarajuće mere, među kojima može biti i promena organizacije rada”, naglasila je ona.
Mnoge zemlje u svetu uvele su posebne zakone kojima se štite radnici na otvorenom tokom vrućina. S obzirom na ovdašnje klimatske prilike, i Srbija bi trebalo da preduzme takve korake.
Kako bi moglo da se olakša radnicima na gradilištima tokom ekstremnih vrućina pitali smo jednog od radnika na skelama, koji je za naš portal rekao da nije realno očekivati da se gradilišta zatvore preko leta, ali ni da se radi normalno na +40 stepeni.
“Mi se sa nadređenima dogovaramo, moja smena recimo počinje od 6 ujutru, radimo do dva. Smenjujemo se, podelimo pa naizmenično deo nas radi napolju, deo unutra, onda posle sat-dva ide promena. Uzmem vodu, nekad stavim šešir i pravac na skelu. Negde gde mogu i ventilatori su nam postavljeni, pa nekako izguramo. Ipak, da je teško jeste”, kaže S.Đ. za Mondo.
Radnici u blizini tržnog centra kažu da se hidriraju i rashlađuju, uz korigovanje smena i „nekako izdrže“.
Da rad na otvorenom zaista može biti smrtonosan pokazuju SAD, gde je zbog izloženosti toploti preminulo 436 radnika u periodu od 2011. do 2021, odnosno preko 40 godišnje. Prema podacima tamošnje Službe za bezbednost i zdravlje na radu, između 50 i 70 posto smrtnih slučajeva desi se u prvih nekoliko dana rada u izuzetno toplim sredinama.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za Mondo kažu da su doneli smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima i zaposlenima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama. U pitanju je, dakle, niz smernica i preporuka, a ne zakon koji obavezuje.
Ipak, radnici mogu da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, a ova prijava može biti i anonimna.
Ukoliko se utvrdi da poslodavac nije obezbedio uslove za rad u ovim uslovima, propisana je novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Saradnja sa sindikatima je od suštinskog značaja za obezbeđivanje dostojanstvenih, što znači i bezbednih i zdravih uslova rada za sve zaposlene, smatra deo stručne javnosti.
Moguće rešenje u tome vide i iz Unije poslodavaca, kažu da konstruktivan dijalog između socijanih partnera može dovesti do boljeg razumevanja i rešavanja problema, uključujući prilagođavanje procesa rada ekstremnim vremenskim uslovima, kako bi se rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih sveo na najmanju moguću meru.
Izvor: mondo.rs
