Teodorova subota je pokretni pravoslavni praznik posvećen Sveti Teodor Tiron. Vernici i crkva ga obeležavaju prve subote Velikog (Uskršnjeg) posta. Ove godine praznik pada 28. februara. Ovaj dan prati bogata tradicija, posna trpeza i običaji koji se u mnogim krajevima Srbije poštuju generacijama.
Značenje praznika
Teodorova subota, poznata i kao Todorova subota ili Todorica, posvećena je ranohrišćanskom mučeniku Svetom Teodoru Tironu, koji je živeo u 3. veku. Kako se saznaje iz crkvenog predanja, bio je vojnik rimske vojske poznat po snažnoj veri i doslednosti svojim uverenjima. Zbog toga je nastradao, a u pravoslavnoj tradiciji poštuje se kao svetitelj i zaštitnik vernika.
Praznik je prilika da se vernici podsete na njegov život i da kroz molitvu, zajedništvo i običaje izraze poštovanje i zahvalnost svetitelju.
Običaji i tradicija
Teodorovu subotu prate brojni narodni običaji:
* Posna jela i pogače – Budući da praznik pada uvek tokom posta, pripremaju se jela bez mesa, mleka i jaja. U pojedinim krajevima prave se i figure od testa u obliku konja, jer se Sveti Teodor tradicionalno smatra zaštitnikom konja.
* Žito sa medom i orasima – Domaćice pripremaju kuvano žito koje se nosi u crkvu na osvećenje, najčešće pre Svete liturgije.
* Paljenje sveća – U crkvama se pale sveće za zdravlje ukućana i za pomen preminulima.
* Blagoslov konja – U nekim sredinama postoji običaj da se konji tog dana odmaraju i simbolično blagosiljaju, uz verovanje da će tako ostati zdravi i snažni tokom godine.
Narodna verovanja
Pored crkvenog obeležavanja, Teodorovu subotu prate i različita narodna verovanja. U nekim krajevima smatra se da je dan povoljan za molitve za napredak domaćinstva, plodnost zemlje i zdravlje stoke. Takođe, postoje običaji koji se odnose na uzdržavanje od težih poslova i večernjih aktivnosti, kao i druga lokalna verovanja koja su deo folklorne tradicije.
Važno je napomenuti da su pojedina verovanja deo narodnog predanja i nisu deo zvaničnog crkvenog učenja. Tako, naši stari su verovali da na današnji praznik nije dobro napuštati kuću posle zalaska sunca, kako se ne bi izlagali nečistim silama. Žene nisu prale kosu na Teodorovu subotu jer se verovalo da bi ih u suprotnom, tokom godine često bolela glava.
Kulturni značaj
U pojedinim delovima Srbije organizuju se i prigodne igre i pesme u čast praznika, naročito među mlađima. Nekada su se na Teodorovu subotu organizovali sabori ispred crkava gde su mladi imali priliku da se upoznaju i druže uz muziku.
Pojedini običaji prilagodili su se savremenom načinu života, ali osnovna poruka praznika ostala je ista – očuvanje vere, tradicije i porodičnog zajedništva.
Autor: Zorica Mladenović
