Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Ovaj veliki praznik prate monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg.
Na Badnji dan se unose Badnjak i slama u kuću, priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje. U praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Badnjak je simbol drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist. Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom.
Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Domaćice su već pripremile prazničnu trpezu, posnu, a bogatu, da bi i nova godina bila bogata i plodna.
Badnjak gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u novorođenog Hrista. Podovi se posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.
U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Nije sve u trpezi i jelu, jer se sve to može spremiti bilo koji dan. Važno je da se praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju.
I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu. Već u nedelju, pozdravljajući Božić, upravo ćemo to reći jedni drugima: Mir božji, Hristos se rodi, a kao otpozdrav izgovara se “Vaistinu se rodi”.
Izvor: espreso.co.rs
