Badnji dan prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Ovaj veliki praznik prate monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg.
Na Badnji dan se unose Badnjak i slama u kuću, priprema posna večera, peče pečenica i ide u crkvu na bdenje. U praskozorje, pod udarcima sekire, jedan se mladi hrast seče se sa tri udarca, tako da padne ka istoku.
Badnjak je simbol drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist. Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom.
Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Domaćice su već pripremile prazničnu trpezu, posnu, a bogatu, da bi i nova godina bila bogata i plodna. Trpeza treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila bogata i plodna. Nekim jelima se ranije pridavao i magijski značaj, pa su ta jela bila obavezna. To su med, luk (ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).
I dok se u domovima pali sveća, kao simbol Isusove svetlosti koju je doneo svetu, ove su večeri sokaci i ulice pusti. Ne ide se u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje i težnju da se sve zavade prekinu. Već u nedelju, pozdravljajući Božić, upravo ćemo to reći jedni drugima: Mir božji, Hristos se rodi, a kao otpozdrav izgovara se “Vaistinu se rodi”.
Izvor: espreso.co.rs
