Brankica Stanković, novinarka koja je postala simbol borbe za istinu i transparentnost, ponovo je u centru pažnje. Nedavni intervju sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, vratio je njen rad u fokus javnosti, ali i podsetio na ličnu cenu koju je platila zbog svog profesionalnog angažmana.
U svojoj knjizi “Insajder: Moja priča”, objavljenoj pre više od decenije, Stanković iskreno piše o borbi koju je vodila na privatnom i profesionalnom planu, o žrtvama koje je podnela i o tome kako su stres i izazovi ostavili dubok trag na njen život.
Mnogi su verovali da će nametanje policijskog obezbeđenja označiti kraj “Insajdera”, jer je bilo gotovo nemoguće raditi pod stalnom pratnjom, posebno održavati kontakte sa izvorima. Ipak, emisija je nastavila da živi.
U knjizi Brankica priznaje da joj je bilo žao da “digne ruke” od emisije koja joj je promenila život i u pozitivnom i u negativnom smislu.
Iako je zahvaljujući službenim beleškama znala ko je, kada i kako nabavio snajper kako bi je likvidirao, mnogi iz njenog okruženja nisu razumeli njeno ponašanje sve do objavljivanja knjige. Najstrašniji je bio podatak da je osoba koja je trebalo da puca jedno vreme živela – iznad nje.
Zbog toga je morala da napusti grad, što je bio jedan od najtežih trenutaka u njenom životu. Odnosi s kolegama su se menjali, komunikacija se svela na minimum. Kada je tokom pripreme jednog od serijala njenoj ekipi rečeno da Brankica “ide na seminar”, to je izazvalo “blagi šok”. Pravu pozadinu saznali su tek iz knjige.
Odlazak iz Beograda krila je čak i od najbližih. Neposredno pre preseljenja na sigurnu lokaciju otišla je na večeru s rođacima. Bio je Badnji dan.
“Večeramo. Meni je u glavi to da već prekosutra moram da otputujem, a da ne smem da kažem zašto. ‘Idem na Kopaonik, baš sam nešto umorna, idem na par dana da malo dođem sebi…’ – ‘Što tako odjednom? Pa jeste li završili serijal?’, pita me jer zna da uskoro počinje emitovanje. ‘Jesmo’. – ‘Pa super, idi malo da se odmoriš.’ Malo je falilo da opet počnem da plačem, ali nisam. Pričala sam neke gluposti i jedva čekala da dođem u stan i budem sama sa sobom.”
Knjiga otkriva koliko je teško bilo živeti pod stalnom pretnjom i skrivati strahove od najbližih. Prvi put se saznaje gde je bila sklonjena u januaru 2011. godine. *”Insajder”* je kasnije objavio snimke sa te tajne lokacije, pokazujući veliko naoružanje koje ju je čuvalo.
Saradnici su s njom komunicirali oprezno, fokusirani na nastavak emisije. Kada je i to postalo nemoguće, doneta je odluka da joj se tim pridruži na tajnoj lokaciji blizu Kopaonika.
“Nisam očekivala ovoliko reakcija, nisam verovala da *Insajder* izaziva baš ovoliki haos. Izgledala je kao da će da se onesvesti zbog tolikog pritiska”, primetila je njena koleginica Irena Stević.
“Imala sam potrebu i da je zadavim i da je utešim. ‘Irena, ovo je ništa, ovo je tek početak. Sada moraš da budeš spremna na sve. Mnogi će te mrzeti, raditi ti o glavi, pljuvati po medijima. Moraš da ostaneš iznad svega toga i da nikako ne poklekneš. Ti samo radiš svoj posao.'”
Brankica se suočila s najopasnijim trenucima svog života.
“Bila sam u kolima kada smo, gotovo u filmskoj jurnjavi auto-putem Beograd–Niš, bežali od osoba za koje se sumnjalo da su naoružane. Videla sam službene beleške u kojima piše ko sve i kako hoće da me ubije. Mnogi su videli pretnje huligana kao priliku da mi se osvete, prikrivajući stvarne naručioce. Moje ubistvo bi destabilizovalo državu, a oni koji se bave kriminalom to dobro znaju.”
Tako počinje deo u kojem otkriva kako joj je život, kakav je poznavala, prestao da postoji.
“Od danas vaš život neće biti isti. Mi smo tu zbog vas i brinućemo o vašoj bezbednosti”, rekao joj je policajac 5. oktobra 2009. u prostorijama MUP-a.
Skoro tri godine je ćutala o pretnjama, sve dok nije odlučila da sve – napiše.
Najopasniji trenutak dogodio se kada je, sasvim slučajno, izbegla metak. Tog dana nije sela na mesto u kolima gde je trebalo, a prozor se otvorio baš tamo gde je sedeo čovek iz obezbeđenja.
Na suđenju huliganima koji su joj pretili, advokati su zahtevali da se pusti snimak sa stadiona na kojem navijači pevaju: “Otrovna si kao zmija, proći ćeš ko Ćuruvija, ku–o Brankice!” dok udaraju lutku na naduvavanje.
Kolege su ovaj trenutak uporedile sa ponovnim proživljavanjem traume.
Više od tri godine niko nije znao kroz šta prolazi.
“Kad pogledam šta bi bila alternativa, jasno mi je da nisam pogrešila. Možda bih danas bila slobodna i bezbedna, ali Insajder nikada ne bi bio ono što jeste. Bez obzira na sve, ponovo bih uradila isto. Jedine granice su one koje čovek sam sebi nametne.”
Brankica Stanković se vratila u centar pažnje. Njena knjiga “Insajder: Moja priča”, objavljena 2013. godine, i dalje izaziva snažne emocije. Njena priča nije samo priča o novinarstvu – to je priča o ženi koja je platila cenu za istinu.
Izvor: ona.telegraf.rs
