Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Savez energetičara, upozorio je da će cene i snabdevanje energentima zavisiti od dužine sukoba na Bliskom istoku. U slučaju da sukob bude dugoročan, cene energenata mogu značajno rasti. Istorijski maksimum cene nafte zabeležen je 2008. godine, kada je barel koštao skoro 150 dolara.
Rizik za globalno snabdevanje
Pretnja Irana da će bombardovati brodove koji pokušaju da prođu kroz Ormuski moreuz predstavlja veliki rizik za globalno snabdevanje naftom i gasom, budući da oko petina svetske trgovine energentima prolazi tim putem, podseća je Marković.
Marković je naveo da je trenutna cena nafte nešto preko 80 dolara po barelu, dok gas košta oko 45 evra po megavat-satu, i dodao da je tržište posebno osetljivo zbog obustave proizvodnje i isporuke iz Katara.
“Zavisnost od nafte, gasa i svih energenata i njihovi međusobni uticaji jedan na drugog deluju na nepredvidive i velike promene cene. Juče je stigla vest i da je Ormuski moreuz zatvoren. Iran je rekao da će bombardovati svakog ko pokuša da prođe ovim moreuzom, što će praktično obustaviti trgovinu naftom od svih ovih zalivskih zemalja. To je 20 odsto ukupne svetske trgovine naftom”, objasnio je Marković.
Trenutna situacija u Evropi
Cene tečnog gasa trenutno su u porastu, a grejna sezona je i dalje u toku. Popunjenost evropskih skladišta prirodnog gasa nalazi se na istorijskom minimumu.
“Trenutno popunjena skladišta u Evropskoj uniji su u proseku oko 30 procenata. Nemci i Francuzi su na 20 odsto popunjenosti, dok su Italijani na 40 odsto. Zvaničnici Evropske unije procenjuju da će uprkos tome biti dovoljno gasa da se prođe kroz ovu sezonu, ukoliko ne dođe do nekog pogoršanja vremena u toku marta. Mart i jeste mesec kada rezerve padaju na minimum i polako onda kreće utiskivanje novog gasa, punjenje od aprila”, rekao je Marković.
Visina cena zavisi od trajanja sukoba
Marković je objasnio da početni skokovi cena možda neće biti veliki. Međutim, u slučaju da sukob potraje, to može dovesti do istorijskih maksimuma, sličnih onima iz 2022. godine.
“Cena u početku neće možda imati tako velike skokove, ali ukoliko se ovaj sukob postane dugoročan i ukoliko to potraje, onda ćemo i videti ove istorijske maksimume koje smo kao 2022. godine imali, oko 120 dolara po barelu nafte. To smo videli tokom poslednje energetske krize, što se može desiti i što se tiče gasa. Naravno, gas će odmah povući i cene električne energije”, objasnio je Marković.
Evropa je uvozno zavisna, naročito što se tiče gasa, ali i nafte, te se Srbija nalazi u nezavidnom položaju.
“Sa Bliskog istoka, ako pričamo o gasu, desetak procenata ukupne potrošnje ide iz Katara i tu mora da se napravi neka zamena. Što se tiče tečnog prirodnog gasa, najveći snabdevač su Sjedinjene Američke Države, onda slede ove ostale države. Sada se razrađuju neki scenariji ko bi mogao da zameni alžirski gas, sada se gleda da li će SAD moći da povećaju isporuke ili će se eventualno tražiti zamena u Nigeriji ili Angoli”, rekao je Marković.
Situacija u Srbiji
Pozicija Srbije u ovom kontekstu nije najsigurnija, jer zemlja uvozi većinu energenata.
“Mi niti proizvodimo naftu, niti proizvodimo gas. Proizvodimo, ali nešto jako malo u odnosu na naše potrebe, s te strane smo zavisni. Situacija se dodatno komplikuje zbog NIS-a, tako da nismo u zavidnom položaju. Što se tiče električne energije, tu opet postoji neki uticaj sa strane. Međutim, Elektroprivreda Srbije će moći da proizvede količine električne energije koje su potrebne, tako da tu ne očekujem neke veće oscilacije, bar što se tiče električne energije”, zaključio je Marković.
Potencijalni skokovi cena energenata mogu direktno uticati na domaćinstva i privredu u Srbiji. Građani se mogu suočiti sa povećanjem cena goriva, grejanja i električne energije, što će dodatno opteretiti ionako “tanke” kućne budžete. Privreda takođe može biti pogođena višim troškovima proizvodnje i transporta. Zato je važno da se energija koristi racionalno, a da država nastavi sa merama stabilizacije tržišta kako bi se ublažio potencijalni udar na građane koji uvek nedužni plate cenu sukoba velikih sila.
Autor: Zorica Mladenović
