Misija Evropskog parlamenta koja se sastoji od devet zvaničnika iz EU juče je posetila Beograd, kako bi iz prve ruke dobili uvid u stanje u našoj zemlji. Oni su imali niz sastanaka sa različitim društvenim i političkim akterima u Srbiji. Delegacija je razgovarala sa predstavnicima vlasti i opozicije, medija, akademske zajednice, studenata i nevladinih organizacija.
Ako je suditi po izjavama učesnika, članovi delegacije bili su dobro pripremljeni i vrlo svesni realne situacije u zemlji, pa nijedna provokacija u holu Skupštine, uključujući pokušaje predstavnika vlasti, nije uticala na dalji tok razgovora. Izvestilac EP za Srbiju, Tonino Picula, jasno je demantovao tvrdnje da su evroposlanici odbili da posete izložbu o žrtvama Jasenovca. Pritom je naglasio da je njihova misija utemeljena na antifašizmu i da su spremni da se upoznaju sa istorijskim činjenicama. Picula je istakao da je cilj delegacije “dati objektivnu procenu političke situacije i stanja ljudskih prava u zemlji”.
Predstavnici Srpske napredne stranke izrazili su nezadovoljstvo posetom i tokom i tonom razgovora, navodeći da je sastanak kasnio i bio skraćen, te da nisu imali prilike da kažu sve što su planirali. Na konferenciji za novinare, javnosti se obratila potpredsednica Narodne Skupštine Marina Raguš, i izjavila da misija nije želela da sasluša sve činjenice koje su predstavnici vlasti želeli da iznesu. Ocenila je da je evroposlanik Tonino Picula loš izbor za izveštača za Srbiju, s obzirom na njegove ranije političke stavove i aktivnosti u regionu.
Misija je juče održala sastanak i sa predstavnicima opozicionih stranaka u Srbiji. Opozicija je istakla da je sastanak bio prilika da se ukaže na pogoršanje stanja u zemlji, naročito u oblasti vladavine prava, slobode medija i akademske zajednice. Članovi opozicije su tokom sastanka sa delegacijom EU govorili i o represiji nad građanima, problemima u radu REM, i o potrebi uvođenja personalizovanih sankcija za visoke funkcionere Srpske napredne stranke. Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, Borko Stefanović, naglasio je da treći uslov za pristupanje EU, prema mišljenju evropskih političkih grupa, podrazumeva iskazivanje jasnog stava Srbije po pitanju situacije u Ukrajini, što, prema njegovim ocenama, Srbija u ovom momentu ne ispunjava.
Na sastanku sa akademskom zajednicom, uključujući rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, fokus je bio na pritiscima kojima su izloženi univerziteti i studenti. Spomenuti su i nedavni upadi policije na fakultete u Novom Sadu. Rektor Vladan Đokić je naglasio da je tokom razgovora posebno ukazano na osnivanje Fakulteta za srpske studije u Nišu i druge inicijative koje, prema rečima univerziteta, dodatno otežavaju akademsku autonomiju. Evroparlamentarci su takođe razgovarali sa predstavnicima medija i nevladinih organizacija, među kojima su NUNS, ANEM, Transparentnost Srbija, Crta i Nacionalni konvent o EU. Na sastanku sa njima dobili su detaljan uvid u stanje civilnog društva i slobodu informisanja u Srbiji.
Poseta evroparlamentaraca dolazi u momentu kada se Srbija suočava sa unutrašnjim političkim tenzijama i kritikama iz međunarodnih krugova. Iz analize razgovora i posete institucijama zaključuje se da su najveći izazovi vladavina prava, nezavisnost medija i politička transparentnost. Nakon posete Beogradu, misija će podneti izveštaj, u kojem će izneti svoja zapažanja.
I pored oprečnih reakcijama političkih aktera, poseta evroparlamentaraca je bila prilika za otvoren razgovor i direktno suočavanje sa problemima koji utiču na sliku Srbije u međunarodnoj zajednici. Takvi uvidi mogu biti od velike koristi i značaja za buduće odluke EU o približavanju i eventualnim preporukama za reforme.
Izvor: nova.rs, Izjave rektora, opozicije i konferencija Marine Raguš
