Dugo najavljivana misija Evropskog parlamenta trebalo bi za nešto više od mesec dana da stigne u Srbiju. Evropski poslanici imaće priliku da neposredno procene stanje demokratije i da se uvere u obim represije nad građanima koji više od godinu dana istrajno protestuju. Prema rečima Dragane Đurice iz Evropskog pokreta u Srbiji, ovakva misija se upućuje samo u države u kojima je primećen ozbiljan pad demokratskih standarda. Ona naglašava da evropske institucije više ne prihvataju zdravo za gotovo informacije koje stižu od srpskih vlasti, te da bi dolazak misije mogao predstavljati važan korak u preispitivanju kredibiliteta Srbije kao kandidata za članstvo u EU, sa potencijalnim političkim i finansijskim posledicama.
U istom danu kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio na radnoj večeri sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, objavljeno je da spoljno-politički odbor Evropskog parlamenta šalje misiju koja će u Srbiji boraviti od 22. do 24. januara.
Vest je prvi izneo lider Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, ističući da je reč o izuzetno važnom trenutku za Srbiju. „Ovo je još jedan dokaz da Evropska unija nije zaboravila građane Srbije i da se, kao što sam rekao posle sastanaka u Strazburu održanih početkom septembra, Evropa vraća po nas“, objavio je Đilas.
Dolazak misije pozdravio je i Zeleno–levo front, ocenjujući da predstavlja značajnu pobedu za demokratiju u Srbiji, ali i potvrdu da istrajnost, argumenti i međunarodna solidarnost mogu probiti zid propagande i nekažnjenog nasilja.
Misija tražena u Rezoluciji Evropskog parlamenta
Najava da bi posmatračka misija mogla da dođe u Srbiju pojavila se još u oktobru, nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se osuđuju polarizacija i državna represija, traži otvorena istraga tragedije u Novom Sadu i zahteva slanje informativne misije EU. Ideja je prethodno usaglašena između opozicionih poslanika iz Srbije i kolega iz Evropskog parlamenta.
Kako je ranije objavljeno, misiju će činiti poslanici EP, čiji je zadatak da provere stanje na terenu – od demokratije i protesta do načina na koji se sprovodi represija nad učesnicima. Sličan predlog postojao je i posle izbora 2023. godine, kada je misija trebalo da se bavi procenom kvaliteta izbornog procesa. Tada je vlast to nazivala udarom na suverenitet zemlje i upoređivala sa ultimatumom Austrougarske pre Prvog svetskog rata.
„Misiju šalju u zemlje kojima ne veruju“
Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji ističe za Novu da odluka spoljno-političkog odbora EP o slanju misije jasno ukazuje na duboku zabrinutost evropskih institucija: „A Evropski parlament je to ove godine konstatovao u svojoj najoštrijoj rezoluciji o Srbiji do sada, gde je istaknuta politička represija, nesrazmerna upotreba sile, zarobljene institucije, medijska kontrola i alarmantni propusti države. Kada se tome doda ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije u kojem se Srbija karakteriše kao zemlja sa ozbiljnim stagniranjem i nazadovanjem u vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija, odgovornosti državnih organa i pravima građana, onda je slanje ovakve misije logičan evropski odgovor; u ovakvim okolnostima to nije puki protokol, već instrument za neposredno utvrđivanje činjenica na terenu, zato što evropske institucije više ne veruju informacijama koje dobijaju od vlasti“, kaže Đurica.
Ona objašnjava da bi poseta EP predstavljala sledeći korak u preispitivanju kredibiliteta Srbije kao kandidata za EU. Dodaje da misija neće razgovarati samo sa državnim institucijama, već i sa civilnim društvom, akademskim sektorom i pojedincima koji su otvorili pitanja o odgovornosti države.
Politička i finansijska cena
Nakon posete, delegacija EP izrađuje izveštaj, na osnovu kojeg spoljno-politički odbor formuliše preporuke za plenarno zasedanje. Te preporuke potom razmatraju Evropska komisija i države članice, koje odlučuju o eventualnim merama.
„Ako misija potvrdi ono što već piše u rezoluciji EP i izveštaju EK, onda će se politička cena plaćati u Briselu, a ekonomska kroz sredstva koja Srbija neće moći da povuče, konkretno iz Plana rasta i ostalih predpristupnih fondova. Takođe, nalazi izveštaja će značajno uticati na spremnost država članica da li dalje da podrže bilo kakav napredak u pregovorima“, zaključuje Đurica.
Sankcije pojedincima
U rezoluciji EP ne traži se samo slanje misije, već i uvođenje individualnih sankcija protiv onih koji krše zakon i ljudska prava. Reč je o političkoj odluci koja, da bi postala konačna, mora proći Savet EU i sve države članice. Sankcije mogu podrazumevati zabranu putovanja, zamrzavanje imovine, kao i zabranu finansiranja subjekata koji se nađu na listi.
Proces je dug i politički osetljiv, a ishod će zavisiti od spremnosti država članica da zajednički pošalju poruku protiv korupcije i zloupotrebe vlasti u Srbiji.
Izvor: nova.rs
