Penzionerku iz Beograda, Mirjanu T. (73), lekari su prošle godine uputili na hitnu operaciju levog kuka. Kada je krajem 2024. upisana na listu čekanja u Institutu za ortopediju „Banjica“, dobila je termin za decembar 2027. godine. U međuvremenu, bolest je napredovala i proširila se na kičmu, zbog čega postoji opasnost da ostane nepokretna. Sada su joj potrebne dve operacije, koje će, po svemu sudeći, morati da obavi privatno i za to izdvoji više od 5.000 evra.
Mirjana više ne može da čeka, jer će, prema izveštaju hirurga, ostati invalid ako joj se hitno ne operiše kičma.
„Nakon što su mi zakazali operaciju za kraj 2027. bolovi su se pojačali. Čekam od decembra prošle godine, trpim bolove, sve teže hodam. Bez štapa ne mogu da ustanem. Od kako se bolest proširila na kičmu ne mogu više da funkcionišem bez pomoći članova porodice, prijatelja, postalo je neizdrživo. Lekovi protiv bolova više ne pomažu“, priča Mirjana za Nova.rs.
Kada su joj na „Banjici“ rekli da se javi tek za dve godine, odlučila je da ode kod spinalnog hirurga.
„Posle pregleda rekao mi je da postoji opasnost od preloma i da ću ostati potpuno nepokretna ako hitno ne odem na operaciju kičme“, priča ona.
Ni tu Mirjanine muke ne prestaju. Problemi sa kukom i kičmom uticali su i na desnu nogu.
„Hirurg mi je rekao da mi je desna noga potpuno blokirana upravo zbog problema sa kičmom. Ne mogu da se oslonim na nju, uopšte je više ne osećam.“
Međutim, termin u državnoj bolnici ne može da čeka. Zbog hitnosti situacije, Mirjana je bila prinuđena da zakaže operaciju kičme u privatnoj klinici, koja košta 5.000 evra.
„Nemam izbora, moraću da se operišem privatno jer ne znam kako ću dočekati kraj 2027, a plašim se da ne ostanem nepokretna do tada, jer posle nema povratka.“
Kredit za lečenje od pola miliona
Zbog troškova operacije morala je da podigne kredit.
„Moja penzija je 42.000 dinara, a moraću mesečno da vraćam po 17.000 od kredita koji sam podigla na 500.000 dinara. Operacija košta oko 5.000 evra bez anestezije i bolničkih dana, tačnije odmah posle intervencije me otpuštaju kući na postoperativni oporavak. Iako imam zdravstveno osiguranje, ne znam čemu mi služi kad moram da plaćam lečenje i skupe intervencije, posle čega ne znam od kojih para ću plaćati svakodnevni život“, revoltirano priča Mirjana.
Tek šest meseci nakon ove operacije, moći će da operiše i levi kuk.
„Moram da sačekam pola godine, a kako sad stvari stoje i tu operaciju ću raditi privatno jer je kraj 2027. zaista predaleko za nekoga ko je u ovako teškom stanju kao ja. Život mi je promenjen iz korena, potpuno sam onesposobljena da brinem o sebi, a ne želim i neću tako da živim i da čekam da završim u invalidskim kolicima zbog zdravstvenog sistema koji kao da ne postoji u ovoj zemlji!“ naglašava ova pacijentkinja.
Na Institutu „Banjica“ poslednji pacijent za operaciju kuka upisan je 30. oktobra ove godine, a njegov termin za hirurgiju zakazan je za 30. oktobar 2028. godine.
Podsetimo, predsednik Aleksandar Vučić je 2024. godine najavljivao da će se liste čekanja rešiti do juna ili kraja 2025. godine, dok je ministar zdravlja Zlatibor Lončar isticao da su liste čekanja prioritet i da će biti ukinute u prvoj polovini 2026. Vučić je kasnije taj rok produžio.
Nedavno je Lončar izjavio da lista čekanja „ne bi bilo da nije bilo studentskih blokada“, iako su one višedecenijski problem domaćeg zdravstvenog sistema.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je istraživanje u kojem navodi da su liste čekanja smanjene za četvrtinu, ali da su male šanse da se potpuno ukinu u najavljenom roku.
Podaci pokazuju da je najmanje smanjenja zabeleženo upravo kod najčešćih intervencija – operacija kuka i kolena – gde je broj pacijenata na listama smanjen za oko 2.500.
Prema podacima CINS-a, tokom sedam meseci praćenja (od 19. decembra do 18. jula), liste čekanja za operacije kukova i kolena smanjivale su se u proseku za 12 pacijenata dnevno. Tim tempom, bez prijema novih pacijenata, ove liste mogle bi biti potpuno „očišćene“ tek u **novembru 2031. godine**.
Izvor: nova.rs
