Švedska se već decenijama nalazi na listama “obećanih” zemalja koja je san svakog prosečnog Balkanca. Sa visokim kvalitetom života, stabilnim institucijama i razvijenim socijalnim sistemom, mnogi je smatraju idealnom za život i stvaranje porodice. Ipak, iskustva ljudi koji su u Švedsku došli iz drugih zemalja, naročito iz našeg regiona, često dokazuju da razlike u navikama i očekivanjima mogu da dovedu do nezadovoljstva — posebno što se tiče zdravstva.
Milan, Srbin koji živi i radi u Švedskoj je putem društvenih mreža podelio svoje lično iskustvo sa tamošnjim zdravstvenim sistemom i izrazio nezadovoljstvo tamošnjom zdravstvenom uslugom.
Sporo zakazivanje i drugačiji pristup terapiji
Kako tvrdi Milan, najveći problem sa kojim se susreo jeste spor tempo funkcionisanja sistema, kao i “opušten” način na koji se pristupa lečenju lakših zdravstvenih tegoba.
„Sve ide veoma sporo i često se stiče utisak da se za veliki broj simptoma preporučuje isti lek – paracetamol“, rekao je Milan, objašnjavajući kako pacijenti moraju biti strpljivi i uporni ukoliko žele da obave dodatne preglede i analize.
Srbin je podelio i kratku anegdotu sa pregleda, naglasivši da su konsultacije često kratke i da se fokus stavlja više na razgovor i procenu opšteg stanja, a ne odmah na detaljnu dijagnostiku.
Infrastruktura na visokom nivou
Iako je uputio jasne kritike prema organizaciji i pristupu lekara, Milan priznaje da se ne može osporiti kvalitet zdravstvene infrastrukture u Švedskoj. Kako svedoči, bolnice su u Švedskoj moderno opremljene, čiste i prijatne, a uslovi boravka na izuzetno visokom nivou. Kako Milan smatra, problem više leži u samom sistemu i filozofiji lečenja nego u tehničkim ili higijenskim uslovima.
Oprečna mišljenja javnosti
Milanova objava izazvala je podeljene reakcije korisnika društvenih mreža. Najviše su komentarisali ljudi sa Balkana koji žive i rade u Skandinaviji. Mnogi od njih su potvrdili da su imali slična iskustva kao Milan, navodeći primere u kojima su ozbiljniji zdravstveni problemi otkriveni tek nakon povratka u matične zemlje.
Tako je jedna korisnica navela da je njena majka pala na ledu, a lekari su joj prepisali lekove protiv bolova i savetovali joj da miruje. Tek kad su došli u Srbiju i uradili kompletnu dijagnostiku, ustanovljeno je da je žena slomila četiri pršljena.
Uprkos negativnim iskustvima i komentarima, deo javnosti ipak smatra da je švedski zdravstveni sistem među najboljima u Evropi, ali da se razlikuje od onoga na šta su ljudi sa Balkana navikli.
„U Švedskoj se ne ide kod lekara za svaku sitnicu. Antibiotici se ne prepisuju olako, a akcenat je na odmoru, hidrataciji i praćenju simptoma“, ističu oni koji brane ovakav pristup.
Različita očekivanja, isti cilj
Primeri poput ovog pokazuju da se razlike u zdravstvenim sistemima često ne odnose samo na kvalitet, već i na filozofiju lečenja i očekivanja pacijenata. Ono što je u jednoj zemlji standard, u drugoj se može protumačiti kao nemar — i obrnuto.
Zbog toga su iskustva Balkanaca često između pohvala i kritika, u zavisnosti od ličnih potreba, prethodnih navika i konkretnih situacija u kojima su se našli.
Poređenje sa zdravstvenim sistemom u Srbiji
Za mnoge građane Srbije, zdravstveni sistem je poznat po drugačijem pristupu pacijentima. Nema dugog čekanja na preglede, naročito u hitnim situacijama, a dijagnostika se obavlja odmah — uz rendgen, ultrazvuk ili laboratorijske analize.
Lekari u Srbiji obično prepisuju terapiju već na prvom pregledu, uključujući antibiotike, što kod pacijenata stvara osećaj sigurnosti i brige. Ipak, takav sistem ima i svoje nedostatke: gužve u domovima zdravlja, preopterećeni lekari, kao i neujednačen kvalitet usluge u različitim delovima zemlje.
Na drugoj strani, švedski zdravstveni sistem funkcioniše po principu stroge trijaže i pažljive upotrebe resursa. Lekari se često odlučuju za konzervativan pristup, oslanjaju se na procenu simptoma i prirodni tok bolesti, kako bi izbegli nepotrebnu terapiju i preopterećenje sistema.
Upravo te razlike u pristupu često dovode do nerazumevanja među ljudima koji su se doselili — ono što se u Srbiji smatra brigom, u Švedskoj se može doživeti kao preterivanje, dok se švedska uzdržanost na Balkanu često tumači kao nezainteresovanost.
Iskustva poput Milanovog ne govore isključivo o tome kako je jedan zdravstveni sistem loš, a drugi dobar, već koliko su sistemi različiti i koliko su očekivanja pacijenata oblikovana sredinom iz koje dolaze.
Švedska nudi stabilan, dobro organizovan sistem sa vrhunskom infrastrukturom, ali od pacijenata očekuje strpljenje i prilagođavanje. Na drugoj strani, Srbija pruža neposredniji pristup lekarima i dijagnostici, ali se suočava sa problemima u organizaciji i opterećenosti zdravstvenih radnika.
Očuvanje zdravlja pacijenata na prvom je mestu u oba sistema. Međutim, razlike u metodama postaju vidljive tek kada ljudi promene zemlju i suoče se sa drugačijim pravilima i praksama. Razumevanje tih razlika može pomoći da se iskustva sagledaju objektivnije i da se izbegnu ishitrene ocene, jer zdravstvo, kao i društvo u celini, retko je crno-belo.
Izvor: društvene mreže / lično svedočenje
