Milan Đurđević (45) iz sela Osladić nadomak Valjeva, čovek koji je 1999. godine proveo 200 dana na ratištu na Kosovu, danas bije najtežu bitku – brigu o desetoro dece, s kojima je ostao sam nakon što je ostao bez supruge. Uprkos teškim uslovima, ne odustaje, trudi se da im obezbedi sve što im je neophodno i ne dopušta da ih bol i gubitak slome.
Milanova porodica živi između sećanja i svakodnevne borbe. Dok se starije ćerke i sedamnaestogodišnji sin nalaze u Valjevu gde rade i studiraju, mlađi su pokraj Milana, još nesvesni da se majka nikada neće vratiti. A koliko je teško, najbolje zna Milan. Ipak, ne odustaje od borbe za bolje sutra.
“Teško je ali radi dece moram da budem jak, da izdržim, da izvedem na pravi put koliko budem mogao. Najpotrebnije je da izbuši arterski bunar. Da bih bio siguran decu sutra imaju vodu, da mogu da okupam decu, da ne bih morao da idem da dovozim vodu 6-7 km ili da tražim nekoga ko će mi dovući”, kaže skromni Milan.
Mlađa deca još uvek nisu apsolutno svesna da se mama neće vratiti. Vesela su i uhranjena. Ipak, pored sobe gde oni spavaju, nalazi se soba u koju ulazi samo brat i najstarija sestra da se isplaču i razgovaraju sa maminom slikom. 23-godišnja Ivana, koja takođe radi u Osečeni, najviše je u kući i brine o sestrama. Priznaje, teško se nosi sa gubitkom majke:
“Majka je majka. Sve ovo stižemo oko deca i to, ali drugačije bi bilo da je ona tu”.
Kako bi lakše funkcionisali, svako ima svoje zaduženje.
“Ja usisavam i to, a Sara pakuje igračke. Ja postavljam sto, a Ivana pere i kači veš”, govori ona za Jutjub kanal “ProdukcijaDE”
Iako Milan ima zemlju koju obrađuje, nadniči i uspeva da se brine o naslednicima, svaka pomoć mu je dobro došla, a često je i dobija od dobrih ljudi.
Milanova supruga Radinka je sahranjena na porodičnom groblju iza kuće. Od tada do danas kuhinjske roletne su spuštene, jer deci je preteško da svakodnevno kroz prozor gledaju na majčin grob.
Izvor: blic.rs
