Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da želi da vidi demokratsku Srbiju u Evropskoj uniji, ali da od Beograda očekuje jasnu političku orijentaciju, umesto balansiranja između dve strane. Na susretu s novinarima održanom na marginama Foruma o proširenju EU u Briselu, Kos je navela da smatra neprihvatljivim što pojedini ruski državljani, uključujući i one pod sankcijama, dobijaju srpsko državljanstvo preko posebnih procedura. Ocenila je i da je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji bio oštar.
„I ja sam gruba i stroga osoba, ali takođe pravedna i angažovana. Vidim Srbiju u Evropskoj uniji, ali demokratsku Srbiju. Ne možete da sedite na dve stolice i gledate u EU za novac a na drugu stranu za gas“, poručila je Kos. Kada je govorila o energetskoj krizi i američkim sankcijama NIS-u, naglasila je da je Evropska unija spremna da pruži podršku Srbiji.
„Ako treba pomoć, tu smo. Možemo da pomognemo finansijski, sa energetskom strukturom“, istakla je ona, dodajući da Srbiji nije jednostavno da se u potpunosti energetski odvoji od Rusije.
Kos je naglasila da bi političari u Srbiji trebalo da odustanu od antievropske retorike i da je ključno jačanje poverenja građana, koji, kako je navela, sada manje veruju Evropskoj uniji nego ranije.
„Biti članica dolazi sa odgovornošću i posvećenošću na obe strane. Potrebno je da podržimo nezavisne medije i organizacije civilnog društva“, rekla je ona.
Klaster tri i obaveze: Banjska, medijski zakoni, birački spisak i REM
Govoreći o otvaranju klastera tri, Kos je podsetila da je Evropska komisija u izveštaju navela kako je Srbija ispunila sve kriterijume za otvaranje, i to ne prvi put, ali da je neophodno ispuniti i obaveze koje su države članice iznele u non-pejperu iz novembra prošle godine — rešavanje slučaja Banjska, primena medijskih zakona, uređivanje biračkog spiska i rad REM-a.
„Mi nudimo ruku. Ako Srbija ispuni to, ako nema nazadovanja i ako bude pozitivnog razvoja na polju slobodnih medija, akadamskih sloboda, onda bismo išli napred“, navela je Kos.
Ona je istakla da je proces proširenja isuviše značajan da bi bio prepušten isključivo političarima i da mora postati zajednički projekat celog društva, uz aktivnu ulogu civilnog sektora te slobodnih i nezavisnih medija.
Kos je dodala da se proces proširenja vraća osnovnoj ideji — očuvanju mira — kao i da danas osećamo posledice propuštenih prilika iz prethodnih decenija.
„Nismo uspeli da integrišemo Zapadni Balkan i danas plaćamo cenu. Zato je proširenje važno, moramo da pošaljemo rat u istorijske knjige da se nikad više ne desi“, rekla je, podsetivši i na ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
Naglasila je i da se u Evropi vodi hibridni rat, te da je EU zato usvojila strategiju Demokratski štit, posebni mehanizam za zaštitu demokratije u državama članicama i zemljama kandidatima, čiji deo obuhvata i jačanje otpornosti medija.
„Danas imamo politički i ekonomski pritisak na medije, vidimo da je govorenje istine mnogo skuplje od govorenja laži i autokrate to koriste. Potrebno je da podržimo organizacije civilnog društva, posebno u autokratskim zemljama, gde autokrate rade sve kako bi odvratili zemlju od evropskog puta“, rekla je Kos.
Istakla je i da Evropska unija mora da se pripremi za prijem novih članica, dodajući da to po prvi put nije samo pitanje proširenja, već i osiguranja da EU bude snažnija, a ne slabija, nakon što primi nove države.
Izvor: n1info.rs
