Komesarka za proširenje Evropske komisije Marta Kos dala je intervju za N1. Tom prilikom rekla je da nedavne izmene pravosudnih zakona predstavljaju korak unazad i da su narušile poverenje Evropske unije u Srbiju. Kako je navela, očekuje se obustava njihove primene. Govoreći o činjenici da ih je predsednik Aleksandar Vučić potpisao, navela je da ona “može samo da pretpostavlja koji je razlog” i da je sa svojim timom uradila procenu “koja nije dobra”. Na dodatno pitanje N1 o kakvoj je proceni reč, nije želela da priča o detaljima.
Na početku razgovora, na pitanje da li je Srbija zaista na evropskom putu, Kos je istakla da želi da veruje da jeste. Podsetila je da od trenutka dobijanja statusa kandidata postoje obaveze na obe strane, te da je njen zadatak, kao komesarke, da uradi sve što može kako bi Srbija ostala na tom putu i postala članica EU. Naglasila je, međutim, da je za napredak potrebna posvećenost i odgovornost i Brisela i Beograda.
Ocenila je da aktuelna situacija, naročito nakon poslednjih izmena zakona, predstavlja korak unazad, posebno zato što zadire u nezavisnost sudstva i tužilaštva, što je u samoj srži procesa pristupanja i vladavine prava. Priznala je da su te izmene narušile poverenje u Briselu i otežale poziciju onima koji su i dalje spremni da podrže Srbiju na putu ka EU. Istakla je da, osim tehničkog dela pregovora i usvajanja zakona, ključno pitanje ostaje da li zaista postoji politička volja da Srbija postane članica Unije. Ipak, dodala je da ona lično i dalje veruje da taj cilj može biti ostvaren.
Govoreći o usvojenim pravosudnim zakonima, Marta Kos je poručila da pre svega očekuje da srpska vlada obustavi njihovu primenu. Nada se da će Venecijanska komisija uskoro dati svoje preporuke, nakon čega bi zakoni trebalo da budu revidirani na inkluzivan i transparentan način, uz učešće svih relevantnih aktera i konsultacije sa Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom. U suprotnom, upozorila je, razgovori bi mogli da krenu u drugačijem toku.
Upitana kako tumači odluku predsednika Srbije da potpiše zakone uprkos kritikama, Kos je navela da je smatrala da je moguće da ih ne potpiše. Istakla je da joj razlog za potpisivanje nije poznat i da je, osim sadržaja odluka, važno razumeti i motive koji stoje iza njih. U tom kontekstu rekla je da ona “može samo da pretpostavlja koji je razlog” i da je sa svojim timom uradila procenu “koja nije dobra”. Na pitanje o detaljima te procene odgovorila je da će ih zadržati za sebe.
Komentarišući pozive pojedinih poslanika Evropskog parlamenta da se obustave pregovori sa Srbijom i uvedu sankcije pojedincima, Kos je naglasila da pristupni proces podrazumeva uspone i padove i da se problemi obično rešavaju uz podršku i pomoć, a ne kažnjavanjem. Poručila je da nije za sankcije i da veruje u Srbiju i njen narod, ali je istovremeno istakla da se trenutno procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za pretpristupnu finansijsku pomoć, uključujući sredstva iz IPA 3 programa i Plana rasta, u okviru kog je Srbiji namenjeno 1,6 milijardi evra u grantovima i zajmovima. Kako je navela, ključni uslovi povezani su sa vladavinom prava i očekuje se revizija spornih zakona.
Na pitanje o eventualnim ciljanim sankcijama protiv pojedinaca, Kos je ponovila da je protiv sankcija i da se problemi moraju rešavati dijalogom. Istakla je da podržava stroga pravila i da obaveze postoje na obe strane, te da njen zadatak ostaje da pomogne Srbiji da se vrati na evropski put kroz reviziju izmena zakona. Dodala je da je dalji razvoj situacije u rukama srpskih vlasti.
Upitana zašto veruje u evropsku opredeljenost srpskih vlasti uprkos potezima koji ukazuju na suprotno, Kos je uzvratila pitanjem o alternativi i naglasila da ostaje optimista. Ukazala je na promene u geopolitičkom kontekstu i brži napredak zemalja poput Albanije i Crne Gore, dok Srbija, kako je rekla, beleži nazadovanje i time rizikuje ozbiljniji zastoj ukoliko se sporni zakoni ne izmene.
Govoreći o drugim zemljama kandidatima, posebno o Bosni i Hercegovini, Kos je istakla da i tamo i dalje postoji nada u evropski put, navodeći da oko 60 odsto građana podržava članstvo u EU. Ocenila je da bi otpočinjanje pristupnog procesa pomoglo u prevazilaženju institucionalnih prepreka proisteklih iz Dejtonskog sporazuma. Podsetila je da je za napredak potrebno imenovati glavnog pregovarača i usvojiti dva zakona, što se zasad ne dešava, te postavila pitanje da li političari rade u najboljem interesu građana.
Naglasila je da je osnovna uloga svake vlade da radi u interesu svog naroda i podsetila da je kroz Plan rasta za Bosnu i Hercegovinu predviđeno oko milijardu evra za infrastrukturne projekte, digitalizaciju, zdravstvo, podršku malim i srednjim preduzećima i zelenu tranziciju, uz ocenu da bi uskraćivanje tih mogućnosti građanima bilo ozbiljna odgovornost političkih lidera.
Izvor: n1info.rs
