“Preživela sam, stigla sam u Novi Sad”, poruka je koju mi je Anđela poslala kada je vozom iz Stare Pazove stigla u Novi Sad. Kasnije me je i pozvala i pričale smo, ali je usred razgovora postala nedostupna, u tom trenutku pala je nadstrešnica”, ovim rečima neutešna majka poginule devojke započinje dirljivu ispovest.
S knedlom u grlu za Kurir govori Zorica Ruman, majka Anđele Ruman (20) iz Stare Pazove, koja je 1. novembra poginula kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica. Anđela je u petak nekoliko minuta pre podneva, čekala na toj stanici autobus sa svojim dečkom Milošem Milosavljevićem (21) iz Knićanina, koji je, takođe, poginuo.
“Probudila sam je tog jutra da ne zakasni na voz, jer se prethodno dogovorila sa Milošem da se nađu u Novom Sadu, pa da idu u njegovo selo i proslave njegov rođendan. Anđela je bila stidljiva, nekako plašljiva. Nikada pre toga nije putovala sama, pa mi je rekla: “Plašim se da idem sama, šta ako me neko bude smarao u vozu?!”, kaže Zorica i nastavlja sećanje na dan kada je ostala bez ćerke:
“Ubeđivala sam je da nema čega da se plaši i da možemo da pričamo telefonom sve vreme dok putuje. Otišla je na stanicu, grdila me je “da je rano došla i da mora da čeka voz”.
Zorica dalje priča da su se tokom Anđeline vožnje dopisivale.
“Došla je u Novi Sad, napisla mi je da je živa i da je preživela. Odogovorila sam joj: “Naravno da jesi, nema čega da se plašiš”. Onda je zvala tatu i sestru, pa je pozvala i mene. Rekla mi je da Miloš, njen momak, još nije stigao, a ja sam se našalila: “Napiši mu da ako ne dođe za minut, da ti ideš nazad kući”. Ona se smejala. Nastavile smo da pričamo i odjednom je postala nedostupna. Pomislila sam da se našla sa Milošem”, kaže majka kroz suze.
Vest o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici videla je na društevnim mrežama i odmah ponovo pozvala Anđelu.
“Nije se javljala. Mislila sam da ne čuje telefon, ali sam imala loš predosećaj. Sestra njenog momka je oko 13 sati zvala da joj damo Anđelin broj, pošto se Miloš ne javlja svojima. Od tada kreće naša agonija”, kaže Zorica.
“Oko 17 sati videli smo inicijale stradalih, sve se poklapalo, ali nisam želela da verujem da su oni… Istovremeno sam osećala neki nemir u telu”, priseća se najgoreg dana u životu i dodaje da joj je potom policajac izjavio saučešće. Ona dodaje i da je njen suprug pao u nesvest kada je čuo da su izgubili ćerku.
Porodica Ruman bila je u subotu na Institutu za sudsku medicinu da identifikuje telo.
“Videla sam je. Osećaj je kao da… Gledate nešto i ne verujete u to što vidite. Htela sam i Miloša da vidim. Prema povredama koje su imali, deluje da je Miloš zaštitio Anđelu. Verujemo da se bacio na nju da je zaštiti”, navodi Zorica.
Zorica Ruman kaže da je njena Anđela bila kao i ime koje su joj dali pre 20 godina.
“Bila je naš oslonac. Vezala nas je nekako. Veliki emotivac. Trudila se svima da ugodi, pomogne, a sebe je uvek stavljala na poslednje mesto. Želela je uvek svakog da usreći”, kaže Zorica i dodaje da je sa stradalim Milošem nedavno proslavila godišnjicu veze.
“13. oktobra bilo im je godinu dana veze. Divno su se slagali i imali su planove za budućnost. Miloš je u organizaciji sa nama želeo da je zaprosi na sestrinoj svadbi koja je bila zakazana za sledeće leto”, priča neutešna majka Zorica Ruman.
Izvor: kurir.rs
