U tišini i molitvenom miru svetinja neretko postaje mesto događaja koji trajno obeleže ljudske živote. Jedan takav prizor, koji su svedoci dugo nosili u sećanju, odigrao se u porti manastira Ostrog. Mladić, naizgled potpuno zdrav i bez ikakvih tegoba, iznenada je izgubio svest i pao. Uzrok nije bila bolest, već istina — izgovorena iznenada, bez ublažavanja, poput groma iz vedra neba.
Nada s kojom je došao i istina koja ga je slomila
Tog dana mladić je pod Ostrog stigao ispunjen nadom. Poveo je devojku koju je voleo i svog kuma, uveren da će pred svetinjom započeti novi život i sklopiti brak. Nije mogao ni da nasluti da će se upravo na tom mestu srušiti sve u šta je verovao.
Ovaj događaj opisan je u knjizi „Duhovne pouke oca Joila“, autora Vladimira Kljajevića, kroz svedočenje igumanije manastira Reškovica, koja ga se i danas seća sa snažnim emocijama. Službu je tog dana obavljao otac Joil, koji je, prema njenim rečima, odbio da obavi čin venčanja. Na pitanje zbog čega, okrenuo se kumu i izgovorio rečenicu koja je, kako svedoci kažu, presekla vazduh u porti:
“А što ti, kume, ne kažeš ovom čoveku da mu spavaš sa ženom?”
Kum je pokušao da negira i umanji izrečeno, ali se tada otac Joil obratio i devojci, pozvavši je da kaže istinu. U prvi mah i ona je sve poricala. Prema svedočenju igumanije, mladić je svoju izabranicu iskreno voleo i bezrezervno joj verovao. Kada je shvatio razmere prevare i ono što se odvijalo iza njegovih leđa, šok je bio toliko snažan da je izgubio svest. Prisutni su ga sklonili u stranu i pokušali da mu pomognu, dok je istina postajala sve jasnija.
Kasnije se saznalo da je plan devojke i kuma bio da se brak zaključi, a potom brzo razvede, kako bi mladić bio finansijski uništen i ostao bez velike sume novca. Ostao je sam u porti manastira — slomljen, ponižen i dezorijentisan. Ipak, prema rečima igumanije, upravo tada se dogodilo nešto što mnogi vide kao jasan znak Božijeg promisla.
U blizini se zatekla mlada, čestita devojka koja mu je, videvši njegovo stanje, prišla i ponudila čaj ili sok. Taj mali, ljudski gest postao je početak nečega sasvim novog. Njih dvoje su se upoznali, započeli odnos i kasnije zajednički život.
„Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali verujem da su danas već venčani“, zaključuje igumanija, ostavljajući ovu priču kao snažno svedočanstvo da se i u trenucima najvećeg bola može otvoriti put ka nečemu boljem.
Izvor: ona.telegraf.rs
