Beograd će 20. septembra biti domaćin velike vojne parade pod nazivom „Snaga jedinstva“, koja se održava povodom novog državnog praznika, uz pet dana zakašnjenja. Dok vlast najavljuje impozantnu smotru sa hiljadama vojnika i prikazivanjem novih sistema naoružanja, javnost se pita koliko će ova vojna parada na kraju koštati građane.
U subotu, 20. septembra, Srbiju očekuje velika vojna parada u okviru državnog praznika Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je zvanično obeležen 15. septembra.
Trenutno nije poznat tačan budžet koji će biti utrošen na organizaciju parade, ali se smatra da će manifestacija ove veličine sigurno iziskivati velike izdatke. Pomoćnik ministra odbrane, Nenad Miloradović, za RTS je izjavio da će ova parada, u pogledu broja učesnika, biti dva do tri puta veća od one koja je održana u Beogradu 2014. godine.
Kako je objasnio, biće prikazano 19 novih tipova naoružanja i novih borbenih vozila.
Prema njegovim rečima, na paradi će učestvovati 6.000 pripadnika Vojske Srbije, dok će dodatnih 4.000 biti angažovano u logističkoj i tehničkoj podršci.
Međutim, već u fazi priprema javila su se kontroverze zbog oštećenja asfalta na ulicama Novog Beograda, gde su se tenkovi uvežbavali, što je samo jedan od troškova koji će ova parada ostaviti za sobom.
Pored toga, mnogi smatraju paradu „nepotrebnim troškom“ i „političkim marketingom“, verujući da bi novac trebalo uložiti u druge oblasti društva.
Vojni analitičari primetili su da ova parada nema jasno istorijsko opravdanje, kao što su to bile prethodne, jer nije u pitanju godišnjica velike pobede ili neki sličan datum. Umesto toga, parada se održava u trenutku velikih društvenih podela i protivvladinih protesta, te mnogi smatraju da je njena svrha više politička. Vojni analitičar Aleksandar Radić za Danas je rekao da je cilj vojnih parada prikazivanje moći i podizanje nacionalnog samopouzdanja.
„Međutim, u Srbiji kada se pravi parada, to je obično simbol ega vlasti. Parade koje se mogu porediti sa iskustvima stranih država kod nas su stvar prošlosti. Održavale su se godišnje, pa na pet, pa na deset godina. Imali smo paradu 1970. godine, pa 1975, 1985. i tu je stalo. Sada su shvatili da je to koristan mehanizam, pa je vojska poslednjih godina postala sredstvo političke propagande vlasti i zloupotrebljava se“, upozorava Radić.
On podseća da je prva parada održana 2014. godine, pred Putinom, i da je tada već napravljen presedan u izboru datuma.
„Datum je svetinja, on je simbol svega i ono iz čega proizilazi duh nacije kad se govori o odnosu prema državi i vojsci. Recimo, Dan pobede je duboko usađen u rusko nacionalno iskustvo, za Francuze je to Pad Bastilje, Amerikanci imaju Dan nezavisnosti, to su nesporni datumi u istoriji tih nacija. Kod Srba, pod ovom vlašću, datumi su postali fleksibilni“, kaže Radić.
On dodaje da se smotre, parade i drugi slični događaji kod nas priređuju prema trenutnim političkim potrebama.
„Datum se prilagođava dnevnoj politici. Kad je Putin dolazio, Dan oslobođenja Beograda je proslavljen četiri dana ranije zbog njega. Kada je bila parada u Nišu 2019. godine, Dan pobede je pomeren za jedan dan, jer je Vučić imao obaveze. Sada se ponovo ponavlja isti obrazac, jer se parada vezuje za praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji pada 15. septembra, a parada je 20. septembra“, napominje Radić.
On smatra da Vučiću paradu treba kako bi pokazao svoju moć i silu domaćem javnom mnjenju.
„Hteo je sa tenkovima da proslavi pobedu nad studentima“, dodaje Radić.
Kako će sve ovo uticati na budžet? Radić smatra da postoji „infantilna želja za masovnošću“ kod ove vlasti.
„Pokazuje se nepotrebno velika količina tehnike. Parada može biti upečatljiva i efikasna i sa manjom količinom tehnike, ali ovde postoji želja da se pokaže što više“, objašnjava on.
On takođe ističe da povećanje količine tehnike podiže i troškove parade.
„Nemoguće je precizno odrediti te troškove. JNA je nekada pravila analize troškova parade i pokazalo se da su te parade bile preskupe“, kaže Radić.
Ekonomista Nemanja Šormaz za Danas ističe da vojna parada ovog obima nije trivijalan trošak.
„I bez zvaničnog računa, jasno je da glavni trošak čine ljudstvo, oko 10.000 najavljenih pripadnika vojske, hrana, dnevnice, transport, smeštaj, tehnika i gorivo za tenkove, oklopna vozila, kamione, avione i helikoptere, kao i habanje i naknadno održavanje opreme. Uz to, tu su tribine, ozvučenje, prenos, dovođenje publike, bezbednost, logistika, kao i sanacija oštećenog asfalta. Konzervativna procena troškova je minimum 10 do 15 miliona evra“, navodi Šormaz.
On dodaje da parada ne donosi nikakve trajne koristi i da je ekonomski bilans negativan.
„Plaćamo predstavu i dobijamo kratkoročni utisak, dok normalno funkcionisanje grada bude ometeno. Novac bi svakako mogao biti bolje upotrebljen“, zaključuje Šormaz.
Šormaz takođe napominje da paradu treba posmatrati u kontekstu šireg paketa političkih poteza, čiji je cilj zaustaviti pad rejtinga vladajuće stranke i povezati je sa institucijama u kojima građani imaju poverenja, kao što je vojska.
Ekonomista Aleksandar Stevanović sličnog je mišljenja, naglašavajući da vojne parade često služe kao demonstracija sile, prvenstveno usmerena prema unutrašnjoj javnosti, a ne prema potencijalnim neprijateljima.
„U našem slučaju, motiv je isključivo unutrašnji, jer nemamo s kim da ratujemo, a da to ne bi bilo katastrofalno za nas“, kaže Stevanović.
On dalje objašnjava da je ekonomskog aspekta gledano, bolje investirati u vojnu opremu i kvalitetnije obučiti vojnike, nego bacati novac na paradiranje i uništavanje infrastrukture u Beogradu.
„Ako je cilj da se pokaže vojna oprema, može se to učiniti i van grada, a ako je cilj pokazati autoritarnost, onda je sve ovo optimalno osmišljeno“, zaključuje Stevanović.
On smatra da Srbija u suštini ostaje u limbu, bez stvarne želje da bude neutralna kao Švajcarska ili saveznik na kojeg se može osloniti.
Izvor: danas.rs
