Sa ukupnom aktivom od 6,4 milijarde evra i kreditnim portfoliom od 3,7 milijardi evra, AIK Banka je sada treća banka po veličini u Srbiji.
Nakon uspešno završenog procesa pripajanja Eurobank Direktne, od danas spojena banka posluje pod novim imenom AIK Banka a.d. Beograd, uz novi vizuelni identitet.
O tome zašto dolazi do ukrupnjavanja bankarskog sektora i kako ovo utiče na građane, za Kurir televiziju govorili su ekonomista Nemanja Antić i finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Nemanja Antić ističe da je ukrupnjavanje firmi uobičajen proces koji nije svojstven samo bankama:
“Ukrupnjavanje svih firmi je prirodan proces, ne vezuje se samo za banke. Prirodno je za kapital da štedi troškove, uvećava se i maksimizuje ponude. Naše tržište je jako malo, pa je normalno da veliki broj malih banaka ne može da funkcioniše. Ispostavilo se da bankama ne isplati da posluju ukoliko su male,” kaže Antić.
On dodaje da su građani često birali da budu klijenti najvećih banaka iz osećaja sigurnosti:
“Danas mislim da imamo 19 banaka, ali prvih 6 ili 7 drži 90% tržišta. Ovaj proces nije ništa strašno – spajanje, pripajanje, ukrupnjivanje i dolazak stranih banaka su normalni. U AIK banci je dugo vremena grčka AT banka imala udeo od 20 procenata. Ovo bankama služi da preuzmu dominaciju, zauzmu tržište, smanje troškove usluga, otpuste neke menadžere i članove izvršnog odbora, pa i kupe skuplje softvere, kako bi ponudile klijentima ono što već postoji u Americi i Evropi.”
Tehnološki napredak i preuzimanje banaka
Antić naglašava da razvoj tehnologije u bankarskom sektoru zavisi od ulaganja velikih banaka:
“Tehnologija poput bankomata za uplaćivanje pazara ili elektronskog plaćanja dolazi zato što je neka banka dobro platila za to. Ako je banka mala, ona ne može da prati trendove industrije. Takođe, male banke nisu profitabilne, pa su zato pogodne za preuzimanje. U Evropi nije retko da se banka preuzme za samo jedan evro. Preuzimaju se i obaveze banaka, što ne znači samo naplatu kredita građanima, već i vraćanje dugova.”
Šta spajanje banaka znači za klijente?
Vladimir Vasić objašnjava da klijenti često menjaju banke, a da toga nisu ni svesni:
“Pravne obaveze klijenata uvek se prenose na novu banku. Najčešće to ne osetimo osim kroz komunikaciju, odnosno obaveštenje da je banka kupljena. Ponekad nove banke, kao znak dobrodošlice, ponude pogodnosti koje prethodna banka nije imala. Vremena se menjaju, a sa njima i bankarski sektor.”
Ipak, Nemanja Antić ističe da proces spajanja može biti izazovan za klijente:
“Nekada su spajanja trajala godinu dana, a vi odete u preuzetu banku koja sada ima logotipe nove banke, ali u njoj zapravo ne možete ništa da završite ako vam je račun u staroj banci. Takođe, često dolazi do promene šefa ekspoziture i menadžera, a za klijente je važno da se lično poznaju sa osobljem.”
Mogući problemi zbog ukrupnjavanja
Antić upozorava da naglo ukrupnjavanje može izazvati poteškoće, posebno za starije građane:
“Kod velikih spajanja može doći do ubrzane digitalizacije, što može biti problematično za stariju populaciju.”
Takođe, postoji rizik da pojedine ekspoziture budu zatvorene radi smanjenja troškova:
“Problem nastaje ako banka odluči da, zbog štednje troškova, zatvori ekspoziture u manjim mestima i gradovima.”
Izvor: kurir.rs
