Pevačica Kija Kockar iznela je svoje mišljenje putem društvenih mreža povodom odluke Ministarstva pravde da u Krivični zakonik uvede novo krivično delo „obljuba bez pristanka“. Za ovo delo predviđene su blaže kazne nego za silovanje. Kija je pritom otkrila i da je i sama bila žrtva seksualnog uznemiravanja.
„Upisala sam Pravni fakultet d bih videla šta je to sa ženama u mojoj porodici. Mojim drugaricama. Mojim koleginicama sa fakulteta, što nije prijavljeno? Što im nije rekla? Ovo nikoga ne zaobilazi… Sramota, šok, strah. Bojiš se da ne razočaraš roditelje jer što se nisi pazila?“, napisala je Kija u svojoj objavi.
Pevačica je dodala: „Na Pravnom fakultetu smo par koleginica i ja doživele seksualno uznemiravanje od profesora. Jedna od njih je pre njega doživela ono najgore i došla na fakultet gde je mislila da je bezbedna. Izmenite član 178 po Istanbulskoj konvenciji ili ne donosite izmenu zakona koji je još jedan šamar za nas.“ Takođe je poručila: „Ministar lupa gluposti oko konvencije. Učio je da položi ispit i da ide kući. A ja je znam celu! Ili ne diraj ili izmeni kako treba! Ovo utiče na decu (devojčice i dečake), žene i bake.“
U praksi, obljuba bez pristanka označava blaži oblik silovanja koji se odnosi na situacije kada žrtva nije pružila otpor. Za ovo delo predviđene su i blaže kazne u poređenju sa silovanjem, koje podrazumevaju kaznu od pet do 15 godina zatvora, dok u slučaju smrti žrtve može biti i doživotna kazna.
Organizacije za zaštitu prava žena i žrtava seksualnog nasilja upozoravaju da uvođenje novog krivičnog dela „obljuba bez pristanka“ predstavlja grešku, te da je bilo bolje proširiti definiciju silovanja kako bi bile zaštićene i one žrtve koje iz psiholoških razloga nisu bile u mogućnosti da se brane.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Slađana Đorđević objasnila je za portal N1 da se kod žrtava silovanja često javlja reakcija „zamrzavanja“, odnosno da im telo postaje obamrlo, ne kao posledica njihove volje, već zbog fizioloških mehanizama. Ova pojava je naročito učestala kod mladih žena, devojaka i dece.
„Nije žrtva tako odlučila, naše telo kada proceni da ne može da se odbrani jedini način koji mu preostaje da pokuša da smanji bol je da se smrzne. Telo tada luči hormone koji smanjuju bol. To nije stvar volje, već fiziološki i biološki mehanizam“, objasnila je Đorđević.
Psihološkinja je naglasila i da žrtve kojima se ovako nešto dogodi kasnije osećaju dodatni stid i krivicu zbog nedostatka reakcije, uz sumnju da li je sa njima nešto u redu.
Autonomni ženski centar pokrenuo je kampanju u kojoj zahteva od Ministarstva pravde da povuče predlog zakona i da „izmeni definiciju osnovnog oblika krivičnog dela silovanja tako da ono obuhvata svaki nedobrovoljni seksualni odnos, uključujući i slučajeve u kojima nije bilo fizičkog otpora žrtve“.
„Kada se na to doda i društvena osuda s pitanjem ‚zašto se nisi branila‘ onda se dešava da je potrebno mnogo godina da prođe da bi žena prijavila nasilje koje joj se desilo“, istakla je Đorđević.
Pozivajući se na svoju terapeutski praksu, psihološkinja navodi da većina žena u takvim situacijama reaguje „zamrzavanjem“, jer su nasilnici često fizički jači. Dodaje da žrtve mogu jednom ili dvaput pokušati da se odbrane, ali kada im to ne uspe, telo im se obamri mimo njihove volje.
Izvor: nova.rs
