Kao što je ranije i najavljeno, protest prevoznika iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore počeo je danas na graničnim prelazima ka Evropskoj uniji. U podne je obustavljen teretni saobraćaj u oba pravca. Vozači kamiona blokirali su teretne terminale, dok putnički saobraćaj za sada funkcioniše bez zastoja i problema.
Organizatori protesta objašnjavaju da je povod za protest primena novog sistema kontrole ulaska i izlaska iz Evropske unije (EES), zbog čega se susreću sa brojnim problemima u radu. Prema novom sistemu, vozači iz zemalja koje nisu članice EU mogu da borave na teritoriji Šengena najviše 90 dana u okviru perioda od 180 dana. Prevoznici su mišljenja da se ova pravila neadekvatno primenjuju na profesionalne vozače u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Razlog više za obustavu teretnog saobraća je, kako tvrde organizatori, izostanak adekvatne reakcije Evropske komisije i pojedinih zemalja Šengena na dugogodišnje probleme sa kojima se suočava transportni sektor. Prema njihovim navodima, cilj protesta je upoznavanje javnosti sa položajem profesionalnih vozača i pokretanje razgovora sa nadležnim evropskim institucijama.
Prevoznici naglašavaju da su vozači izloženi riziku od novčanih kazni, zabrane ulaska u Šengensku zonu, a u nekim slučajevima i deportacije, iako obavljaju legalan i neophodan posao u međunarodnom transportu robe. Najavljeno je da će blokada teretnog saobraćaja trajati najmanje sedam dana.
U slučaju da se situacija ne promeni, prevoznici upozoravaju da bi sredinom aprila moglo doći do ozbiljnih poremećaja u lancima snabdevanja. Ovo bi dalje direktno negativno uticalo na tržište i privredu regiona, smatraju prevoznici, a svoje mišljenje o ovoj temi izneli su i stručnjaci iz oblasti ekonomije.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd smatra da bi duža blokada granica mogla negativno da utiče na srpsku ekonomiju. On naglašava da je Evropska unija glavni trgovinski partner Srbije, kako u izvozu, tako i u uvozu, pa bi prekidi u transportu doveli do kašnjenja isporuka, smanjenja proizvodnje i stvorili dodatne troškove za privredu.
Prema njegovim rečima, dugotrajnije blokade mogle bi da utiču i na rad domaćih i stranih kompanija na teritoriji Srbije. Ovo bi posebno pogodilo firme koje zavise od redovne isporuke sirovina i komponenti. Takvi poremećaji, dodaje profesor, mogu imati velike posledice i po rast bruto domaćeg proizvoda i stabilnost tržišta rada.
Sličnog mišljenja je i dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On upozorava da se najveći deo robne razmene Srbije sa inostranstvom odvija upravo drumskim putem. Mijušković navodi da bi svako ozbiljnije usporavanje na granicama moglo brzo da se negativno odrazi na izvozne tokove i dovede do većih finansijskih gubitaka.
Mijušković upozorava da bi industrije koje funkcionišu po principu „just-in-time“ mogle da se suoče sa problemima u prekidu proizvodnje već posle nekoliko dana, dok bi rast troškova transporta mogao da se prelije i na krajnje cene robe. Dugoročno gledano, ovakvi poremećaji mogli bi da umanje konkurentnost Srbije kao tranzitne i izvozne zemlje.
Povodom protesta prevoznika iz zemalja Zapadnog Balkana, oglasila se i Evropska komisija. Oni su saopštili da prate situaciju i da su u kontaktu sa partnerima iz regiona. Takođe, Privredna komora Srbije i organizacija Eurochambers apelovale su na institucije Evropske unije i vlade država članica, da se što brže reši problem prevoznika. Ukazali su na potrebu sistemskog rešavanja pitanja boravka profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni.
U apelu je iznet predlog da se od aprila izdaju posebne dozvole ili vize za profesionalne vozače koje bi važile na nivou cele Šengenske zone. Takođe, zahteva se povećanje dozvoljenog broja dana boravka, kao i privremeno izuzimanje vozača iz EES sistema dok se ne pronađe trajno rešenje za probleme sa kojima se suočavaju.
Izvor: Novinske agencije i zvanična saopštenja Evropske komisije
