Milorad Miletić je prvo proglašen ubicom, a zatim revolverašem koji je ranio bivšeg MMA borca u Odžacima u subotu uveče. Njegovo ime pojavilo se na svim prorežimskim medijima, sajtovima i televizijskim stanicama, ali i na društvenim mrežama, gde je hajku predvodio Branko Babić, poznat kao „kralj obrva“. On je Miletića označio vođom studentskih protesta u Odžacima, najavljujući osvetu i rat.
Miletić, u razgovoru za Nova.rs, prepričava kako se našao u ovoj situaciji.
„Ja sam taksista i te večeri sam završio vožnju i vratio se kući, kada me je pozvao prijatelj. Rekao mi je da uključim televiziju i da pogledam ‘Informer’. Rekao mi je da ipak prebacim, a kada sam ga upitao zašto, nije hteo da odgovori. Samo mi je rekao da prebacim. Završio sam razgovor i uključio televiziju, trebalo mi je vremena da nađem taj kanal. Tada sam začuo moje ime i reči da sam ubio Bojana Mihajlovića. Ne ranio, nego ubio. Noge su mi se odsekle. Mislio sam da sanjam, da mi se pričinjava“, započinje svoju priču Miletić, poznatiji u Odžacima kao Čika Miša.
U prvi mah nije shvatio šta se dešava, ali je ubrzo prepoznao glas čoveka s kojim je iste večeri imao raspravu – Branka Babića.
„Čovek je pričao da sam ja pucao u tog Bojana Mihajlovića i ubio ga. Posle je bilo da sam ga ranio. Kako neko može da kaže ili napiše nešto takvo bez provere? Mene su označili kao vođu studentskog protesta. Pa moja unuka je studentkinja, nikakav ja vođa studentskog protesta nisam. Podržavam sve studentske zahteve, kao i svaki normalan čovek. Pomažem im koliko mogu. Učestvujem i u građanskim protestima, ali ne koliko bih želeo. Imam 78 godina, dobro se osećam, ali ne mogu više dugo da hodam. Ja šetam nekoliko stotina metara, a pratim ljude kolima“, objašnjava Miletić.
Shvativši ozbiljnost situacije, odlučio je da se skloni.
„Pozvao sam mlađeg sina, koji je sa porodicom bio na Zlatiboru, da mu kažem šta se dešava. On mi je rekao da moram odmah da se sklonim iz kuće, da ne budem sam i da je najbolje da odem u policijsku stanicu. Nije mi dugo trebalo da shvatim da je u pravu. Nema veze da li sam to uradio ili nisam, ako naleti neka budala… Otišao sam u policijsku stanicu i obratio se dežurnom policajcu. On mi je rekao da me policija ne traži ni po kakvom osnovu i da ne odgovaram opisu lica koje je pucalo. Ja sam insistirao da ostanem. Rekao sam, ako hoćete da idem kući, dajte mi patrolu da me čuva, makar da stoje ispred kuće. Nisu to uradili pa sam ja ostao u policijskoj stanici“, priča Miletić.
Kasnije su stigli inspektori iz Sombora i sproveli pretres njegove kuće.
„Ja sam i sam bio policajac, saobraćajac, 11 godina, od 1971. do 1982. godine. Nakon toga sam otišao u špeditere. Važio sam za strogog, ali poštenog saobraćajca. Odžaci su malo mesto, svi se znaju, pa mene znaju i policajci. Inspektori iz Sombora su mi rekli da moraju da mi pretresu kuću. Ja sam im odgovorio da nema problema, ali sam ih pitao zašto, ako nisam osumnjičen. Rekli su mi da moraju. Pa dobro, ako morate, pretresite. Nemam šta da krijem. Bili su korektni i profesionalni, da je neko ušao minut posle pretresa ne bi primetio nikakve tragove. Ipak, odvezli su mi automobil da ga provere, valjda na tragove barutnih čestica. Još je u policiji“, kaže Miletić.
Iako je kasnije utvrđeno da su optužbe protiv njega bile lažne, policija je i dalje bila prisutna ispred njegove kuće.
„Tek danas sam išao u jedan kafić, seo u baštu i popio kafu. Nisam smeo ranije. Mnogo ljudi mi je prišlo, rukovalo se sa mnom. Danas je održan i skup podrške tom ranjenom momku Bojanu Mihajloviću. Njemu želim brz oporavak, ali on je mene lično pre tri meseca, pri prvim protestima, pokušao da zastraši i uplaši. Rekao sam mu da se ne plašim. Bilo je na tom skupu i nekih ljudi za koje sam mislio da su mi prijatelji, to me je malo razočaralo“, priča Miletić.
Kaže da je prethodnog dana imao zdravstvene probleme, ali se sada oseća bolje. Prisustvo Branka Babića nekoliko sati pre nego što je optužen dodatno ga je uznemirilo.
„Bio sam na taksi stanici, čekao protestante, pošto ih obično sačekam u kolima. U subotu su novosadski studenti proglasili dan žalosti zbog smrti onog momka, Vukašina. (Vukašin Crnčević, 16. žrtva pada nadstrešnice u Novom Sadu). Nije bilo ni pištaljki, ni vike, ni jaja – sve to je izmišljeno. Neko mi je kucnuo na prozor, mislio sam da je mušterija. Spustio sam prozor i ugledao Branka Babića. Stajao je pored mojih kola, sam. Nekoliko metara iza njega bio je čovek iz obezbeđenja koji je sve snimao mobilnim telefonom. Rekao mi je da izađem iz automobila, ja sam mu rekao da se udalji od vozila. Pitao me je zašto lažem o njemu. Pa ne mogu ja da snizim ili podižem nečiji rejting, to ljudi sami sebi rade“, kaže Miletić.
Prisutna policijska patrola na kraju je tražila od Babića da se udalji, što je on na kraju i učinio. Nedugo zatim, Miletić je saznao da je postao glavni osumnjičeni za napad.
Ipak, ovoj priči nije kraj. Miletić najavljuje podnošenje tužbi protiv svih koji su objavili netačne informacije.
„Podneću prijavu protiv Branka Babića, Informera, Pinka i ostalih koji su objavili tu laž. Pa oni su meni direktno iscrtali metu na čelu. Još mi nije svejedno, mogu da kažem da sam se unormalio 90 odsto, ali još uvek nije sve na svom mestu. Primio sam i preteće poruke i preteće pozive. Ni naloge na društvenim mrežama ne smem da otvorim, moram da se pripremim. Ovo ne sme da se radi, pa ne možete čoveka bez provere proglasiti ubicom i pucačem i za njim raspisati poternicu kao na Divljem Zapadu“, zaključuje Miletić.
Bojan Mihajlović je ranjen sa dva metka u stomak dok je sedeo u kafiću u Knez Mihailovoj ulici u Odžacima. Policija napadača još vodi kao nepoznato lice.
Kasnije je Branko Babić priznao grešku i uklonio sporne objave sa Instagrama, ali je već gostovao na televiziji i izneo svoju verziju priče. I pored poziva na osvetu i rat, Babić još uvek nije pozvan u tužilaštvo.
Izvor: nova.rs
