“Kada izgubiš dete, vreme je najveći neprijatelj”: Bolna ispovest Igora Jurića na 10 godina od Tijaninog ubistva

|

Igor Jurić govorio je u bolnoj ispovesti povodom 10 godina od stradanja njegove ćerke Tijane.

“Kada je u pitanju stradalo dete, nema tu pravde i tu pravda ne može nikada da dobije neki pravi smisao. Dakle, dete je izgubljeno, jedan život je zauvek nestao, ali sa druge strane, ako gledam neku drugu stranu te tragedije, mislim da je Tijana dala mnogo toga ovom društvu i ta tragedija jeste pretvorena u jedan život. I to je ono što daje i meni na kraju krajeva smisao za život, ali i celom društvu jednu poruku, da moramo na drugi način da se borimo za decu, a ne da tražimo pravdu na sudu. Kada dođe do suda i do policije, onda je već kasno. Mi smo kao društvo pomenuti ne samo u Tijaninom slučaju, nego i u slučaju Danke Ilić. Setimo se i Angeline i Lune, i na kraju krajeva i devojčice iz Niša koja je oteta i koja je prošla kroz tešku patnju. Znači da imamo mnogo toga da radimo i da treba da napredujemo naše društvo i da preventivno delujemo. A da li je pravda zadovoljena, kakva god da je presuda, nije, niti će ikad biti”, rekao je Jurić.

Istakao je šta smatra najvećom promenom nakon tragičnog događaja smrti ćerke:

“Najveću promenu vidim u tome što smo na drugi način počeli da gledamo pedofiliju, problem nestanaka dece. Dakle, moramo priznati da je urađeno ipak mnogo i da danas ako pričamo o seksualnom zlostavljanju od te 2014. godine do danas, zaista na jedan drugi način gledamo taj problem, mnogo više govorimo o tome, postali smo svesni činjenice da mi nismo jedno društvo u kome se to ne dešava, naprotiv da je seksualno zlostavljanje dece i pedofilija svugde oko nas i da je to nažalost svakodnevnica. Zatim, kada govorimo o nestaloj deci, osim te 2015. godine kada je promenjen zakon o policiji, gde smo promenili način potrage u smislu da je do tada jpolicija imala pravo da krene u potragu za detetom po svom nahođenju, od tada je to potpuno drugačije, a da ne pričamo o tome da je prošle godine uveden sistem “pronađi me”. Dakle, u tom problemu znamo mnogo više i tu je nekako Tijana je tu najviše doprinela”.

Istakao je i problem vršnjačkog nasilja:

“Ali da ne govorimo samo o tome, tek dolaze one stvari koje će promeniti naše društvo. U to sam potpuno siguran jer mnogo više ćemo raditi na problemu vršnjačkog nasilja, što je trenutno po meni jedan od naših najvećih problema kada govorimo o nasilju nad i među decom i mnogo toga još. Dakle, Tijana je zaista mnogo uradila i pomenut svakog dana, ali da ne bude da samo govorimo o Tijani. Moja ideja jeste bila, a motiv pokretanja jeste upravo Tijanina tragedija, da zaista ni jedno dete ne smemo da zaboravimo, jer nam se dešavaju nažalost često neke tragedije i onda nam tragedije dece zapravo budu statistika. To je ono što ja ne smem i neću da dozvolim”, kaže Jurić.

Na kraju je podelio svoja osećanja povodom godišnjice najtežeg događaja u svom životu:

“Svake godine to jeste zapravo sećanje na te dane potrage za Tijanom i taj moment saznanja da ona više nije među nama. To je neminovno i često se sećamo svih tih detalja i uvek ide ono pitanje da li je moglo biti drugačije. Nažalost, koliko god da je urađeno i koliko god da je promenjeno, ja sam i moj život je dobio potpuno drugi smisao”, priznaje Igor i dodaje:

“Ne prođe trenutak, a da jednostavno ne zamišljaš kako bi bilo dobro da je tu i da je sve sada onako kako smo želeli da bude. Dakle, jako patim zbog toga što bi sada možda bio trenutak da razmišljamo o nekoj njenoj budućnosti, o završenom fakultetu, o tome kakva bi bila njena budućnost, sa kim bi ona živela i sklapala mozaik svog života, da li bi možda već tu bilo i neko unuče ili slično. I to su neki trenuci koji su iz godine u godinu sve teži. I to ja uvek govorim, kada izgubiš dete, onda je vreme najveći neprijatelj. To je potpuno, definitivno. I svaka godina je sve teža. Nekako u nekim drugim situacijama vreme, kažu, lečI sve, ali u gubitku deteta je to potpuno suprotno, jer gledajući njene vršnjake, iz neke druge perspektive, onda to bude mnogo teže i zapravo to razmišljanje šta bi bilo kad bi bilo i gde bi ona bila danas je nešto što mnogo boli”, zaključuje Igor Jurić.

Izvor: espreso.co.rs