Anđela (14) boluje od dijabetesa tipa 2 i kad je pala u komu, majka ju je odvela u bolnicu. Bila je pored nje dva dana i – otišla. Za ovih pet godina koliko je kod mene, niko iz biološke porodice nije pitao za nju!
Ovako za Kurir započinje priču Dragica Tanasković (73) iz Udruženja hranitelja Prva kolevka iz Miloševca. Ona je hraniteljica već 35 godina i za to vreme je, pored svoje dvoje dece, odnegovala 13 mališana.
“Videvši je u prihvatilištu za decu i omladinu, odmah sam je razumela i prihvatila. Tad je imala devet godina i jedva je hodala zbog šećera. Bila je jako zapuštena. Nije imala ni 10 reči u rečniku. Osnovne stvari nije znala da imenuje. S druge strane, ja sam se tad prvi put srela s dijabetesom. Nisam ništa znala o tome, ali sam išla na obuku i sad sam se izverzirala. Nas dve smo fantastičan tim. Živimo u Miloševcu. Imamo domaće životinje i zdravo se hranimo. Imamo tačan raspored kad se jede, šta se jede, kad se uči, kad je fizička aktivnost… Tako smo i uspele da šećer dovedemo pod kontrolu, u “Tiršovoj” su se čudili koliko su dobri rezultati” , kaže Dragica, dok Anđela Lukač priznaje da mnogo voli svoju “baku”.
U Srbiji je trenutno više od 6.500 dece do 18 godina i preko 1.300 mladih od 18 do 26 godina zbrinuto kroz hraniteljske porodice, što je veliki napredak u odnosu na ranije godine, istakla je na skupu dr Marina Vidojević, v. d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
“Posao hranitelja je jako lep jer ste u kontaktu s decom, ali takođe ima i svojih problema, jer deca u te porodice najčešće dolaze s traumama”, kaže za Kurir Vojka Lujić, predsednica Udruženja hranitelja Beograd, koja je do sada odgajila troje dece iz hraniteljstva, kao i dvoje biološke.
Izvor: kurir.rs
