“Juče bi Tina proslavila 10. rođendan – Umesto na slavlje išli smo na groblje”: Ispovest deke devojčica nastradalih u Novom Sadu

|

“Juče bi proslavila svoj 10. rođendan, toliko se radovala tome, a umesto svećica na torti, išli smo na groblje da devojčicama zapalimo sveću”, ovim rečima započinje dirljivu ispovest Branko Matić iz Loznice, deda dveju devojčica, Valentine (9) i Sare Firić (5) iz Kovilja, koje su zajedno sa svojim drugim dekom Đorđem Firićem (53), poginule 1. novembra u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Sedamnaest dana prošlo je od tragedije koja je potresla celu Srbiju i region, kada se betonska nadstrešnica teška nekoliko tona obrušila na putnike, među kojima je bilo i dece. Najmlađe žrtve koje nisu preživele ovaj teret bile su Valentina i Sara.

Deka Branko povodom obeležavanja rođendana jedne od njihovih mezimica, oglasio se u dirljivoj ispovesti za Kurir, rekavši koliko im teško pada svaki novi dan, a naročito nedelja kada je trebalo svi zajedno da se raduju i slave rođendan njihove prve unuke.

“Nedelja nam je počela u suzama, kao i svaki dan, ali današnji dan nam je posebno teško pao. Naša Tina je trebalo da proslavi svoj 10. rođendan, toliko se radovala tome, čini se kao da mesecima unazad priča samo o slavlju i drugarima, a sada je nema da ugasi 10 svećica na torti. I ona i njena sestra nisu to doživele, a tek su zakoračile u život”, ispričao je u suzama ožalošćeni deda.

Budući da on sa suprugom živi u Loznici, odmah rano ujutru otišli su zajedno u crkvu kako bi zapalili sveću za pokoj duše nastradalim unukama, a kako je ispričao, roditelji devojčica dan proveli su na seoskom groblju u Kovilju gde Tina i Sara počivaju zajedno sa svojim dekom.

“Dan ne prođe da se ne čujemo sa ocem devojčica, danas je zajedno sa bivšom suprugom ceo dan proveo na groblju. Srce nam se slama što sve to proživljavaju, a i mi svi sa njima. Valentinina i Sarina majka je jako loše, a otac se još nekako i drži, čini mi se kao da još uvek nije svestan svega, ali kada se vrati u praznu kuću među dečije igračke, shvati da proživljava najveći strah jednog roditelja, velika je tuga doživeti to”, priča sagovornik Kurira.

Branko je inače tog kobnog 1. novembra čekao da mu u goste dođu Firići, kako bi proslavili drugi dan slave Sveti Luka. Željno je čekao svoje dve unuke, da bi ubrzo saznao za nesreću na železničkoj stanici odakle je trebalo da pođu tog 1. novembra.

“Istog momenta sam sa suprugom seo u auto i krenuo put Novog Sada, ceo taj dan čekali smo vesti o njima, da bismo tek kasno u noć saznali ono najgore, bila je to prava noćna mora za nas, iz koje se nikada nećemo probuditi”, kaže Branko drhtavim glasom.

Sestre Valentina i Sara Firić sahranjene su 5. novembra u Kovilju zajedno sa svojim dedom Đorđem Firićem (53), sa kojim su, držeći se za ruke, zajedno krenuli na kratko putovanje do Loznice kod Branka. Snove i maštanja prekinula im je teška nadstrešnica, a u autobus tog dana nisu ni ušli.

Deda i unuke pronađeni su ispod ruševina jedni pored drugih. Deda ih je držao za ruke, a na seoskom groblju i počivaju onako kako su i nastradali. Tog dana, hiljade ljudi došlo je kako bi ih ispratili na večni počinak.
Od tada ovim mestom vlada neopisiva tuga, a u centru Kovilja i danas se mogu videti meštani kako pale sveće za devojčice koje su prerano napustile ovaj svet.

Izvor: kurir.rs