Pevačica Doris Bizetić, ćerka slavnog Borisa Bizetića, bila je istaknuta figura na muzičkoj sceni devedesetih.
Danas je aktivna na društvenim mrežama, gde deli zanimljive video snimke. Njeni pratioci uživaju u njenim maestralnim imitacijama i glumi, za šta je pokazala izuzetnu talentovanost.
U jednoj od svojih gluma pozirala je u crnoj majici na bretele, sa dugom crnom kosom i ogrlicom sa ikonom Bogorodice.
Iako pred kamerama deluje pozitivno i veselo, malo ko zna da se Bizetičevoj život drastično promenio kada joj je 2011. dijagnostikovana neizlečiva bolest.
Od samog početka oko nje su porodica i prijatelji koji svojim osmehom teraju tugu, a ona se ne predaje – trudi se da bude i majka i pevačica.
„Ponekad mi se tresu ruke, cimne mi se koleno, ali sam to krila… Sada hoću da probudim svest kod ljudi da se i sa multiplom sklerozom može živeti i misliti pozitivno“, rekla je Doris Bizetić pre nekoliko godina.
Doris je 2010. godine rodila ćerkicu Anabelu, a samo šest meseci kasnije primetila je slabost u telu.
„Od kako sam se porodila, osećala sam da sam fizički mnogo slabija. Pripisivala sam to porođaju, dok se na leto 2011. godine jednog jutra nisam probudila skoro slepa… Otišla sam odmah kod lekara. Konstatovano je da sam izgubila skoro 80 odsto vida na jednom oku. Tako je počelo“, ispričala je Doris.
Kako mnoge bolesti imaju slične simptome, doktori u početku nisu mogli sa sigurnošću da utvrde šta joj se dešava.
„Dve godine sam išla na kontrole, preglede… Sumnjalo se na viruse, lajmsku bolest… Ni magnetne rezonance nisu davale dijagnozu. Bilo mi je strašno. Bolesna sam, ali ne znam od čega… Nisam znala šta da mislim. I kada su mi konačno 2013. godine iz kičme izvadili tečnost koja je sa sigurnošću pokazala da je reč o multipla-sklerozi, samo na sekund sam osetila olakšanje. Dobro je, znam šta mi je“, priča Doris.
Pevačica je u više navrata isticala snagu volje kojom se nosi sa bolešću.
„Najponosnija sam na to što još hodam. Ljudi sa ovom bolešću najčešće završe u invalidskim kolicima. Ja još hodam! Imam jake bolove u kičmi, jaka svetlost mi smeta, ne podnosim buku, osetljiva sam na dodire. Ali ćerki ništa ne uskraćujem. Trudim se da jednog dana kada se bude prisećala detinjstva ne mora da kaže kako je mama stalno bila loše. Želim da kaže kako je imala veselo detinjstvo crtajući i igrajući se sa mamom“, pričala je Doris.
Izvor: telegraf.rs
