“Profesore, dobro smo vas našli, trčite tamo u Urgentni centar,” hitno je poručila sekretarica generalnog direktora KCS-a.
Bilo je to jedno obično jutro na Klinici za kardiohirurgiju, udaljenoj svega 20 metara od Urgentnog centra, kada je profesor doktor Miljko Ristić primio ovaj poziv. Bez trenutka oklevanja utrčao je u Urgentni centar, gde ga je dočekala strašna scena – premijer Zoran Đinđić ležao je u besvesnom stanju, bled kao krpa, dok su se lekari borili da mu spasu život.
Prošlo je 22 godine od atentata u kojem je, na vratima zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, ubijen nekadašnji premijer Zoran Đinđić. Tog 12. marta pogođen je sa dva hica u grudi, a među lekarima koji su pokušali da mu spasu život bio je i kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić.
– Ja sam taman završavao jednu operaciju na Klinici za kardiohirurgiju, koja se nalazi bukvalno na 20 metara od Urgentnog centra. I taman sam ušao u svoju kancelariju, lokalni telefon je zazvonio, javila se sekretarica generalnog direktora KCS-a, koja mi je rekla: “Profesore, dobro smo vas našli, trčite tamo u Urgentni centar”. Rekla mi je i da će mi sve biti jasno kad dođem tamo – priseća se prof. dr Ristić.
Kada je prišao Urgentnom centru, zatekao ga je prostor koji je bio zaštićen i u koji nije bilo dozvoljeno nikome da uđe. Tada je znao da se radi o osobi od velike važnosti.
– Sve mi je bilo jasno kada sam ušao u prijemnu ambulantu Kliničkog centra Srbije. Odmah sam prepoznao pokojnog premijera Zorana Đinđića, koji je ležao u besvesnom stanju na jednom stolu gde se primaju takvi pacijenti. Bio je bled kao krpa. Primao je već dve infuzije tečnosti, brze transfuzije krvi su išle kroz vene na vratu. Te vene na vratu mogu da apsorbuju jako brzo, litru, dve tečnosti, da se nadoknadi ta krv koja se gubi – ispričao je prof. dr Ristić.
Monitor u sali pokazivao je izuzetno nizak pritisak – tek oko 10-15 mm živinog stuba.
– To je faktički nespojivo sa životom. Kad pritisak padne na 20-30, čovek se onesvesti na ulici. Bila je upadljiva jedna rana sa desne strane grudnog koša, koja nije bila tako velika, i izlazna rana sa leve strane grudnog koša. Tu nije bilo dileme da je pogođen metkom, tu nije moglo ništa da se uradi u toj ambulanti. Otrčali smo, gurajući krevet na kojem leži pokojni Zoran Đinđić, u operacionu salu na prvom spratu – priseća se kardiohirurg.
Pokojni premijer izgubio je brzo mnogo krvi – praktično je iskrvario do poslednje kapi.
– Kada smo otvorili srčanu kesu, konstatovali smo stvarno veliku ranu na desnoj pretkomori, koja je bila oko šest centimetara dužine. Izlazno mesto metka bilo je na levoj komori – manja rana, ali svejedno, on je iskrvario i na jednom i na drugom mestu. Naravno, mi smo to ušili jako brzo, rana je, što se hirurške tehnike tiče, jednostavna za šivanje i pristupačna – priča prof. dr Ristić za TV “Prva”.
Iako je anesteziolog sve vreme Đinđiću davao infuzije (hipertonični rastvori, transfuzije krvi), nije bilo očekivanih rezultata – pritisak je i dalje bio ekstremno nizak.
– Svi mi koji smo učestvovali aktivno u toj operaciji, očekivali smo da će na monitorima pritisak stvarno da se podigne. Bili smo svesni da je prošlo dosta vremena, a ako mozak ostane pet ili deset minuta bez krvi, pacijent ostaje faktički u komi. Ali računali smo da će on možda biti jedan od pacijenata koji se povrati iz te kome. Nije bilo to nelogično razmišljanje – s teskobom priča Ristić.
Međutim, sve što su lekari u tom momentu uradili nije davalo rezultate.
– Na telu nije bilo drugih uočljivih povreda. Jedan metak je napravio čudo. Ali, znate, to su specijalni meci koji se prave isključivo za atentate i imaju strahovitu razornu moć. Ne samo na putu kojim metak ide, nego i bočni pritisak. Tako da je taj metak, koji je stvarno bio specijalno pripremljen za Đinđića i takve slučajeve, ali i atentate na poznate ličnosti, bočnim pritiskom napravio povredu jetre. Budući da smo takve scenarije učili iz ratne hirurgije, bili smo svesni da je to veoma moguće – ispričao je Ristić.
Otvorili su trbuh pokojnog premijera i videli jetru isečenu na desetine komada.
– Tu smo bili nemoćni, takve povrede se ne mogu zbrinuti, osim transplantacijom tog organa. Tako da nam je bilo jasno da je Đinđićev život izgubljen – s knedlom u grlu rekao je ovaj kardiohirurg.
Izvor: kurir.rs
