Većina firmi na Balkanu je tokom devedesetih godina prešla na zapadno radno vreme, pa se umesto nekadašnjih 7 do 15 časova, koji su bili uobičajeni u komunizmu, sada radi od 9 do 17 časova. Ova promena donela je manje vremena za kuvanje i pripremu obroka, što je mnoge ljude navelo da se okrenu gotovoj hrani ili dostavi.
Trideset godina kasnije, situacija se dodatno pogoršala. Sa pekarama na svakom koraku i dostavljačima koji rade 24 sata dnevno, sve je manje onih koji svakodnevno kuvaju. Naravno, brza hrana donosi visoke troškove, pa se postavlja pitanje koliko se zapravo uštedi pripremom hrane kod kuće i isplati li se žrtvovati to malo slobodnog vremena za pripremu obroka.
“Hodam gradom i gotovo svaki drugi čovek je dostavljač. Poznajem više ljudi koji svakodnevno na poslu naručuju hranu putem ovih aplikacija, a istovremeno se žale da nemaju novca”, otvorio je temu korisnik jedne društvene mreže.
“Čista matematika kaže ovo: ručak preko aplikacija košta oko devet evra. Postoji 251 radni dan u ovoj godini, što znači da potroše 9×251=2259 evra godišnje. U isto vreme, ako kod kuće napraviš ručak i poneseš ga na posao, to košta oko dva evra (ako se namirnice kupuju planski), što je 2×251= oko 500 evra za godinu dana. Znači ušteda (2259-500) od 1700-1800 evra samo na ručku za godinu dana. A gde su svi ostali odlasci u restorane i slično”, izračunao je jedan korisnik u komentarima.
Drugi su preneli svoja iskustva, a najzanimljiviji je bio komentar jedne Zadranke.
“Ja sam 2021. godine prestala da pijem kafu jer mi je počela smetati, izazivala mi je anksioznost, tremor, nesanicu itd. Bilo mi je besmisleno da plaćam čaj, najveću krađu ikada – pet evra za decilitar vruće vode. Uglavnom, prestala sam da idem po kafićima i odjednom sam imala novca. Imam novca za svašta! Stavila sam bila na papir godišnji budžet za kafu i to je ispala trinaesta plata, i nikad se nisam osećala gluplje. Potom sam stavila na papir i alkohol i sad ne pijem ni to, osećam se konačno u skladu sa svojim godinama i trošim oko 4-5 hiljada evra godišnje na putovanja za koja sada imam novca”, piše Zadranka.
Ušteda uz kuvanje na veliko
“Imam suseda koji naručuje ručak, doručak i večeru, potroši dnevno po 5.000 dinara, to mu je budžet za hranu, ali on uštedi godišnje 50.000 evra. Ima četiri firme sa 500 zaposlenih i njemu nije problem da to plati. Ali dok je razvijao posao i kretao, kaže da prvih 10 godina nije išao na godišnji odmor, nije naručivao hranu i trudio se da svaki dinar uloži u razvoj posla”, piše u drugom komentaru.
“Suprug i ja kuvamo skoro svaki dan. Ne mogu reći da je to uvek ušteda, nije svaki put ni zdravija opcija. Jedemo ono što nam se jede. Jedini način za uštedu je da nekoliko puta mesečno spremamo hranu ‘na veliko’. Na primer, skuvaš lonac bolonjeza, sataraša, punjenih paprika, sarme, i imaš gotovo jelo koje je nekad čak i ukusnije kad se podgreje. Ako ćeš kuvati svaki dan, trošak je zanemarivo manji nego kad naručuješ hranu – posebno za jednu osobu”, još jedan je od mnogobrojnih komentara.
Bilo je i onih koji su komentarisali da hrana iz dostave nije toliko skuplja od kuvanja kod kuće.
“Znam da kuvam sve od domaće kuhinje, ali uvek naručujem. Razlog je ušteda vremena i to što sam samac. Ne vredi mi ta mesečna ušteda zbog gubitka vremena. Na aplikacijama se može pronaći i obrok na akciji za 6-7 evra. Takođe, radije naručim nešto kuvano nego da kupujem nešto iz pekare”, glasi komentar.
Ukratko, ukoliko vam je prioritet ušteda novca i zdravija ishrana, kuvanje kod kuće je u većini slučajeva bolji izbor. Planiranje obroka, kupovina sezonskih namirnica i kuvanje većih količina hrane može dosta smanjiti troškove i poboljšati kvalitet ishrane.
S druge strane, povremeno naručivanje može biti korisno rešenje za uštedu vremena ili kao povremeni užitak, ali nije finansijski održivo rešenje za svakodnevnu ishranu.
Izvor: telegraf.rs
