Po nalogu Višeg suda u Negotinu, u Banjskom Polju sprovedena je rekonstrukcija nestanka devojčice Danke Ilić.
Rekonstrukcija je trajala skoro devet sati, a advokat Radoslava Dragijevića, Mile Petković, izjavio je da je majka devojčice tom prilikom prvi put iznela detalj koji ranije nije pominjala.
“Na licu mesta su bile sve moje kolege – branioci, prisustvovala je i majka Ivana Ilić, dok je otac devojčice Miloš bio u blizini, ali nije učestvovao u rekonstrukciji, iako sam tražio da i on bude saslušan. Takođe je bio prisutan i Radoslav Dragijević, otac Dejana, mog klijenta, koji je obuhvaćen optužnicom zbog sumnje na saučesništvo i pomaganje u krivičnom delu. Ni njemu nije bilo dozvoljeno prisustvo, jer se u trenutku nestanka devojčice nije nalazio na pojati”, rekao je Petković.
“Majka Ivana Ilić je rekla nešto što se kosi sa prethodnim izjavama. Neverovatno je da je majka izjavila da je poslednji put videla dete na udaljenosti od metar do metar i po od sebe, koje se potom kretalo dvadesetak metara po otvorenom terenu zadnjeg dela dvorišta i da uopšte nije videla gde je dete nestalo. To do sada nije izjavljivala”, istakao je Petković.
Kako je naveo, tokom rekonstrukcije saslušani su i osumnjičeni za teško ubistvo – Dragijević i Janković.
Petković je dodao da je teren temeljno pregledan, te da je mereno rastojanje koje su osumnjičeni prešli vozilom do mesta gde je, prema optužnici, devojčica udarena.
“Detaljno su ispitivani i osumnjičeni i majka, simuliran je silazak deteta, pokušano je da se pronađe bilo kakav dokaz koji bi rasvetlio istinu, ali u tome se nije uspelo. Smatram da je rekonstrukcija zakasnela i da je ono što se danas dogodilo bilo očekivano, te da ide u prilog osumnjičenima kojima se stavlja na teret teško ubistvo koje nisu počinili. Tokom postupka nije izveden nijedan novi dokaz koji bi potvrdio njihove navodne radnje. Rekonstrukcija je nastavljena i na staroj deponiji kod starobanjskog puta, ali ni tamo nije pronađen nijedan novi trag. Osumnjičeni Dragijević i Janković ostali su pri prethodnim iskazima. Srđan Janković je ponovio da su na toj lokaciji zastali, kao i da je razgovarao sa jednim čovekom u vezi sa crepom. Jedini novi element bila je izjava jednog svedoka koji je rekao da je vozilo video na oko 400 metara udaljenosti, na putu prema Boru”, zaključio je advokat Petković.
Na prethodnom saslušanju, majka dvogodišnje Danke detaljno je opisala događaje koji su prethodili nestanku, kao i sam trenutak kada je poslednji put videla svoju ćerku i uočila službeno vozilo „Vodovoda“.
Ispričala je da je tog dana decu dovela u Banjsko Polje, na adresu Ulica vojvode Radomira Putnika 19. Po dolasku je otvorila kapiju, vratila se u automobil i parkirala ga iza kuće, na livadi za koju je smatrala da je bezbedna za igru dece. Auto je parkirala tako da mu je zadnji deo bio okrenut ka ulici. Prvo je iz kola izvela Danku, zatim sina, kojem je iz gepeka dala fudbalsku loptu. Dok su se deca igrala, fotografisala ih je, a Danka je u jednom trenutku krenula ka zemljanom uzvišenju u dvorištu, visokom oko 1,5 do 2 metra.
Navela je da se igrala s decom oko pet minuta – sin je šutirao loptu, dok Danka nije pokazivala interesovanje za igru, već je loptu uzimala i bacala, sve vreme ispred automobila.
“Deca su sve vreme bila ispred auta, trčali su. Napravila sam još pet slika od kojih je na dve Danka bila sama, dve na kojima je sin bio sam, sve je trajalo manje od deset minuta. Sedela sam na ciglama dok sam ih slikala, a onda sam stavila telefon u džep i nastavila da šutiram loptu sa sinom, dok je Danka sve vreme trčkarala, dolazila do nas, uzimala loptu, bacala je i smešila se. Najviše što sam se udaljavala od njih bilo je tri metra i to ispred vozila, gde su se i oni nalazili. Igrali smo se oko deset minuta dok sin nije tražio da pije vode. Videla sam da se Danka opet penje na brdašce i da je bila na oko pet metara od auta, odnosno bila je na samom početku staze koju sam opisala”, rekla je.
Dodala je da je sin bio pored nje kada je pošla da uzme vodu iz automobila, te da je otišla do suvozačkih vrata jer se ranac nalazio na tom sedištu. Dala mu je vodu, a nakon što je vratio flašicu, ponovo ju je spustila u ranac. Cela ta radnja trajala je, prema njenim rečima, oko dva minuta.
“Kada sam podigla pogled ka brdašcetu, videla sam da je nema. Počela sam da dozivam Danku, tražila sam pogledom po livadi na kojoj su se igrali, a kada sam shvatila da je nema, uzela sam sina za ruku i pošli smo da je tražimo stazicom na brdašcetu. Prolazili smo kroz otvorenu kapiju, koja je bila na jedan ili dva metra od brdašceta. Kapija je bila od malog dvorišta koje smo koristili za čuvanje kokošaka. Kroz to dvorište smo prošli do sledeće kapije koja je isto bila otvorena i ona je na oko tri metra od bočne strane kuće. Sa sinom smo izašli na stazicu pored kuće koja vodi kroz celo dvorište, išli smo desno, napravili ceo krug koji, po mojoj proceni, ima oko 100 metara, i opet smo došli do zadnjeg dela auta”, ispričala je Ivana.
Izvor: mondo.rs
