Odluka Sjedinjenih Američkih Država da krajem prošle godine zaustavi uvoz guma iz fabrike Linglong u Zrenjaninu zbog sumnji na korišćenje prinudnog rada nanovo je otvorila pitanje uslova rada stranih radnika u Srbiji.
Nevladine organizacije upozoravaju na moguće kršenje prava više desetina radnika iz Bangladeša, a za fabriku u Zrenjaninu već godinama kruže priče o zloupotrebama.
Strani radnici i kršenja radnih prava
Marija Anđelković, direktorka organizacije Astra, kaže da su radnici u Srbiju došli u junu 2025. preko posredničkih agencija, uz velike lične troškove.
„Prema njihovim izjavama, neki su se zadužili i do 10.000 američkih dolara. Formalno su bili zaposleni preko posredničke firme u Srbiji. U praksi su obavljali redovne proizvodne poslove unutar fabrike Linglong u Zrenjaninu“, započinje Anđelković.
Radnici su prijavili oduzimanje pasoša, neisplaćivanje i umanjenje zarada, neplaćeni prekovremeni rad, pretnje i pritiske, kao i pokušaje da ih obeshrabre da se obrate institucijama. Njihov smeštaj u kolektivnim objektima opisan je kao neadekvatan i ispod minimalnih standarda, što dodatno utiče na kvalitet života stranih radnika.
Reakcija nadležnih
Astra je slučaj prijavila Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, policiji, tužilaštvu i inspekciji rada. Nakon intervencije i pravnog pritiska, radnicima su vraćeni pasoši i isplaćen je deo zaostalih zarada, a uručeni su i sporazumni raskidi ugovora o radu.
I pored toga, Marija Anđelković upozorava:
„Vraćanje dokumenata i delimična isplata zarada ne otklanjaju osnovanu sumnju da su bili izloženi eksploataciji. Takođe ne rešavaju pitanje njihove dugoročne pravne i socijalne sigurnosti.“
Obrazac zloupotreba stranih radnika u Srbiji
Podaci organizacije Astra pokazuju ponavljajuće obrasce kršenja prava stranih radnika, naročito u industriji, građevinarstvu i poljoprivredi. Najčešći problemi uključuju:
* Oduzimanje ličnih dokumenata
* Prekovremeni rad bez naknade
* Neisplaćivanje ili kašnjenje zarada
* Neadekvatne ugovore i fiktivne dokumentacije
* Zastrašivanje i ograničavanje slobode kretanja
„Ovi obrasci su dokumentovani u slučajevima radnika iz Vijetnama, Indije, Bangladeša, Kine i drugih zemalja, uključujući fabrike stranih kompanija u Srbiji“, podseća Anđelković.
Pozitivni primeri i korektni poslodavci
Ipak, postoje i poslodavci i agencije koji ispunjavaju zakonske obaveze i stranim radnicima pružaju odgovarajuće uslove rada i smeštaja.
„Dužničko ropstvo i strah često sprečavaju radnike da prijave probleme“, ističe Anđelković. Mnogi strani radnici ne poznaju naš zakon, jezik ili svoja prava, što dodatno otežava situaciju.
Situacija u građevinarstvu
Kako kažu podaci sindikata, oko 100.000 stranih radnika trenutno je zaposleno u Srbiji, a u sektoru građevinarstva svaki treći radnik je stranac. Najviše stranaca dolazi iz Rusije, Kine, Turske, Egipta, Pakistana i zemalja Azije.
„Radnici iz Indije, Nepala, Pakistana i Bangladeša uglavnom su pomoćna i nekvalifikovana radna snaga. Radnici iz Rusije i Kine često rade na velikim infrastrukturnim projektima“, kaže Saša Torlaković, predsednik sindikata građevinarstva i industrije građevinskog materijala.
Nepoštovanje prava stranih radnika stvara pritisak i na domaće radnike. Oni se suočavaju sa povećanim obimom rada, smanjenjem bolovanja i manjom tolerancijom za odmor.
Smeštaj i bezbednost
Loši uslovi smeštaja i nedovoljna zaštita na radu su česti problemi sa kojima se susreću strani radnici. Oni često borave u kolektivnim objektima sa više ljudi po sobi, bez osnovne higijene i tople vode.
„Neki poslodavci obezbeđuju hostel ili bolje opremljen smeštaj, ali to nije pravilo“, dodaje Ranka Savić iz ASNS.
Iako postoje pozitivni primeri, većina stranih radnika suočava se sa ozbiljnim problemima: niskim platama, prekovremenim radom, neodgovarajućim smeštajem i ograničenjem slobode kretanja.
Pravilna primena zakona, bolja kontrola poslodavaca i edukacija radnika ključni su za poboljšanje položaja stranih radnika u Srbiji.
Dolazak velikog broja stranih radnika u Srbiju direktno utiče i na domaće zaposlene. Prema saznanjima sindikata, nepoštovanje prava stranih radnika stvara pritisak na domaće radnike da rade više za istu platu. Poslodavci smanjuju toleranciju za bolovanje i odmor, povećavaju obim posla i postavljaju veće zahteve tokom sezonskih ili infrastrukturnih projekata. Sve ovo u krajnjoj liniji dovodi do smanjenja plata i pogoršanja radnih uslova za lokalne radnike, posebno u industriji i građevinarstvu.
Autor: Zorica Mladenović
