Građani Srbije koji su korisnici kredita kod banaka strepe od povećavanja kamata. Kamatne stope na kredite u evrima uglavnom se sastoje iz dva dela – referentne kamate poznate kao Euribor i marže koju određuje banka. Promene Euribora direktno mogu uticati na visinu mesečnih rata kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom.
Profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije izjavio je za Radio-televiziju Srbije da je nedavni skok Euribora primetan, ali da trenutno ne očekuje velike promene u visini rata kredita.
Rekordan skok pojedinih Euribor stopa
Dvanaestomesečni Euribor zabeležio je najveći jednodnevni rast u poslednjih 18 godina, još od perioda nakon Globalne finansijske krize 2008. godine. Šestomesečni Euribor takođe je porastao i dostigao najviši nivo u poslednje tri godine, dok je tromesečni Euribor ostao relativno stabilan.
Kod većine stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatom banke kao osnovni referentni parametar, banke koriste upravo tromesečni Euribor.
Musabegović objašnjava da se kamata na kredit obračunava tako što se na vrednost Euribora dodaje marža banke.
“Za sada ne vidim da će se nešto značajno menjati. Mislim da će kamate bar u kratkom periodu ostati na ovom nivou”, ocenjuje Musabegović.
Koliko bi mogla da poraste rata kredita
Kako procenjuju ekonomisti, čak i u slučaju blagog rasta Euribora povećanje mesečnih obaveza ne bi bilo drastično.
“Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina, povećanje bi moglo da bude oko 15 do 20 evra mesečno“, navodi profesor šta bi mogli da očekuju korisnici kredita.
Odluke centralnih banaka imaju presudnu ulogu
Dalje kretanje kamatnih stopa u najvećoj meri zavisi od odluka Evropske centralne banke. Njena monetarna politika usmerena je na održavanje inflacije na nivou od oko dva odsto.
“Glavni cilj je da se inflacija u Evropi zadrži oko dva odsto. Centralna banka mora pažljivo da balansira – ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu”, objašnjava Musabegović.
Cena nafte i geopolitički faktori
Na finansijska tržišta utiču i globalni ekonomski faktori, poput kretanja cene nafte i geopolitičkih dešavanja.
“Cena nafte je do pre mesec dana bila oko 70 dolara, a sada je oko 100 dolara. To je klasičan naftni šok koji može da podstakne inflaciju“, ističe Musabegović.
Takvi poremećaji mogu uticati na troškove transporta, cene proizvoda i ukupnu ekonomsku aktivnost.
Odnos evra i dolara
Kretanje kursa između evra i američkog dolara takođe pokazuje gde se kapital preusmerava na globalnom tržištu.
“Odnos evro–dolar pokazuje gde ide novac. Ako su kamate veće u nekoj ekonomiji, kapital se usmerava tamo”, kaže Musabegović.
Profesor smatra da bi eventualno smanjenje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.
Mogući uticaj na Srbiju
Iako Narodna banka Srbije vodi samostalnu monetarnu politiku, kretanja u Evropi mogu indirektno uticati i na domaće tržište.
“Narodna banka vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara”, objašnjava Musabegović.
Promene u evropskoj ekonomiji mogle bi se posredno odraziti i na kamate u Srbiji, naročito na dinarske kredite.
Devizne rezerve kao zaštita od šokova
Ekonomisti procenjuju da Srbija trenutno ima stabilne finansijske rezerve koje mogu pomoći u slučaju većih poremećaja na tržištu.
“Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra. To daje prostor Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja”, zaključio je Musabegović.
Za građane u Srbiji koji su korisnici stambenih ili gotovinskih kredita vezanih za Euribor, svaka promena ove referentne kamatne stope može uticati na visinu mesečne rate. Međutim, s obzirom na to da banke najčešće koriste tromesečni Euribor kao osnovu za obračun kamate, promene se obično ne odražavaju odmah, već nakon narednog perioda usklađivanja kamate. Ukoliko bi Euribor nastavio umereno da raste, rate kredita mogle bi postepeno da budu veće, ali ekonomisti procenjuju da trenutno nema naznaka drastičnog povećanja troškova zaduživanja za većinu građana u Srbiji. Ipak, finansijski savetnici preporučuju klijentima da redovno prate kretanja kamatnih stopa i planiraju kućni budžet u skladu sa mogućim promenama na tržištu.
Autor: Zorica Mladenović
